Zašto Turci u Nemačkoj glasaju za Erdogana?

Novog predsednika i novi parlament 14. maja biraće ne samo Turci u Turskoj, već i turski državljani u čitavom svetu, pa tako i u Nemačkoj, gde živi najveća turska zajednica van matične zemlje. Prema zvaničnim podacima Savezne službe za migraciju i izbeglice, u Nemačkoj je pre pet godina živelo 2,8 miliona stanovnika s turskom migrantskom pozadinom. Oko polovina njih još uvek ima tursko državljanstvo.

Već od 27. aprila, pa sve do 9. maja oni mogu da daju svoj glas u jednom od 14 turskih diplomatskih predstavništava u Nemačkoj. Generalni konzul Turhan Kaja u razgovoru za DW kaže da ne može još da govori o detaljima izbornog procesa, jer proces odobravanja nemačkih vlasti još traje.

Na ovim izborima bi dugogodišnji vlastodržac Redžep Tajip Erdogan mogao i da izgubi. Njegov suparnik je Kemal Kiličdaroglu, političar kemalističko-sekularne Republikanske narodne partije (CHP), koji uživa podršku širokog spektra politike i društva.

Erdoganova jaka baza u Nemačkoj

Ali, kad su u pitanju glasovi nemačkih Turaka, Erdogan i njegova stranka Partija pravde i razvoja (AKP) mogu da računaju s jasnom pobedom.

Metin Sirin već 43 godine živi u Kelnu. Četiri decenije je radio u Fordovoj fabrici i bio aktivan član sindikata. On je i ranije glasao za Erdogana, a to, kako kaže za DW, namerava i sada da uradi: „Proteklih 20 godina su moje simpatije za AKP postale sve veće.“

„Ljudi turskog porekla u Nemačkoj većinom svoj glas daju Erdoganu. To je realnost“, objašnjava Junus Ulusoj iz Centra za turske studije i istraživanja integracije (ZfTI) pri Univerzitetu Duisburg-Esen. On kao primer navodi da je za Erdogana na predsedničkim izborima 2018. godine glasalo 64,8 odsto nemačkih Turaka, dok je u samoj Turskoj za njega glas dalo 52,6 procenata glasača.

Ipak, nije kompletna turska dijaspora tako jasno za Erdogana. On je tako je na istim tim izborima 2018. u SAD osvojio samo 17 odsto tamošnjih glasova, u Velikoj Britaniji 21 procenat, u Iranu 35, i Kataru 29 odsto.

Nemačko-tursko izborno balansiranje

To kako nemački Turci glasaju u samoj Nemačkoj nailazi na kritike. Mnogi se pitaju kako oni mogu u Nemačkoj da glasaju za socijaldemokrate i Zelene, a u Turskoj za islamsko-konzervativnu AKP?

Za Metina Sirina to je sasvim racionalna izborna odluka. Kaže da je to čak i znak koji pokazuje koliko su konzervativni turski birači u Nemačkoj otvoreni za promene i koliko su malo fanatični: „naravno da ljudi biraju onu stranku koja zastupa njihove interese. Na to bi trebalo gledati pozitivno.“

Politički analitičari to vide slično: „Naravno da i kao stranac gledate koja vam je stranka bliska. Ranije je bilo pitanje: CDU ili SPD? Tada su Turci u Nemačkoj uglavnom bili radnici pa su im socijaldemokrate sa svojom međunarodnom orijentacijom bili bliži od konzervativnih demohrišćana“, ocenjuje Ulusoj.

-pročitajte još: Turska: 100 godina demokratije sa usponima i padovima

Fascinacija Turskom

Prvi Turci koji su kao gastarbajteri došli u Nemačku šezdesetih godina prošlog veka, uglavnom iz ruralno-konzervativne Anadolije. „Kad se ljudi odnekud isele, oni ipak i dalje razvijaju vrednosti koje su poneli sa sobom. Njihova konzervativno-religijska shvatanja se upravo u dijaspori dodatno konzerviraju“, objašnjava Ulusoj.

Važan faktor za odluku Sirina da glasa za AKP jeste „razvoj Turske pod Erdoganovim rukovodstvom“. Kako ističe, „razvoj njegove domovine u toliko različitih područja“, zdravstva, saobraćaja, obrane, čini ga „veoma srećnim“.

On čak Tursku poredi s nekadašnjom Nemačkom: „Kada smo došli ovde, bili smo fascinirani Nemačkom. Državne službe, bolnice i auto-putevi su zaista bili za divljenje. Stalno nam je bilo žao što u Turskoj nismo mogli da vidimo ništa slično. U proteklih 20 godina, međutim, vidimo da su naše bolnice i auto-putevi na svetskom nivou.“

I konzularne usluge, kao i prava Turaka u dijaspori, znatno su se poboljšali za vreme Erdogana, kaže Sirin, a navodi i primer služenja vojnog roka što može da se „otkupi“: „Ranije ste morali da plate mnogo, ali opet da idete u vojsku. Danas više ne morate u vojsku, a plaćate mnogo manje. To je veliko dostignuće za koje možemo da zahvalimo AKP. Zbog toga imaju moju podršku.“ Osim toga, kaže, turski državljani od 2014. mogu da izađu na izbore u diplomatskim predstavništvima Turske u inostranstvu, što ranije nije bilo moguće.

Nikog ne interesuje kako glasaju Italijani

Mnogi Nemci uopšte i ne pokušavaju da razumeju izbornu odluku konzervativnih nemačkih Turaka, ukazuje Ulusoj. To njihovo izborno ponašanje može se „ideološki ocenjivati ili ocrneti“, ali se može i pokušati da se razume zašto tako glasaju. Uz to, prema njegovim rečima, tu je i usredsređenost nemačke javnosti na tursku zajednicu.

Pritom oni nisu jedini stranci koji žive u Nemačkoj, ističe Ulusoj, podsećajući da postoji i velika italijanska zajednica s pravom glasa: „U Italiji je na vlast došla desno-populistička vlada, ali niko u nemačkoj javnosti ne zna kako su Italijani u Nemačkoj glasali. Nikoga to nije interesovalo.“

Erdogan, čini se, puni onu prazninu koju kod nemačkih Turaka ostavlja nemačka država. Nemačkoj politici je, kaže Ulusoj, još uvek „teško da prizna te ljude i da im kaže: ’Vi ste deo ove zemlje, nezavisno od da li ste osnivač Bajonteka ili ste možda neki od onih mladića koji su za Novu godinu učestvovali u neredima. Čak i ako ste pogrešili, vi ste deo nas.’ A upravo to im kaže Erdogan: ’Gdegod da ste, koje god državljanstvo da imate, vi ste deo nas’.“

Sociološkinja Sabrina Majer ima slično mišljenje: „Erdoganu je bilo lako da se obrati delu ljudi turskog porekla koji su priželjkivali da budu cenjeni zbog tog njihovog porekla“, kaže za DW ta profesorka na Univerzitetu u Bambergu. Zbog politike nemačke vlade kod tih Turaka nije mogao da se „razvije osećaj da su deo nemačkog društva“. Prof. Majer podseća da za Turke dugo nije bilo pojednostavljen proces sticanja nemačkog državljanstva, za razliku od drugih useljeničkih grupa, na primer iz Rusije.

Glasanje iz prkosa

„Takvi faktori dovode do toga da ljudi koji ovde žive u trećoj generaciji iz prkosa glasaju za Erdogana“, kaže Ulusoj. To potvrđuje i simpatizer AKP iz Kelna Metin Sirin.

I kakav god da bude bio ishod izbora 14. maja, Sirin će u svakom slučaju da iskoristi svoje biračko pravo i činjenicu da je politički zastupljen: „Iako 43 godine živim u Nemačkoj, ovde ne mogu da glasam ni na lokalnim izborima. Osećam se zato isključenim i to me rastužuje. Turska nam, međutim, daje pravo da izađemo na izbore. Ponosan sam na to što mogu i ja da odlučujem za naše građane.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.