Zdravstveni radnici: „Vučjak je humanitarna katastrofa“
24. jun 2019.
„Trenutna situacija na Vučjaku apsolutno je neprihvatljiva. Higijensko-epidemiološki uslovi ne zadovoljavaju ni minimum osnovnih potreba, pogotovo na ovim vrućinama", kaže u razgovoru za DW Jasminka Ljubijankić, v.d. direktorke Doma zdravlja Bihać.
Ona je, zajedno sa ministarkom zdravlja Unsko-sanskog kantona (USK), direktorom kantonalne bolnice i direktorkom Zavoda za javno zdravstvo USK u petak (21.6.) obišla lokaciju Vučjak na kojoj se smeštaju migranti i izbeglice koje nisu već smešteni u postojećim centrima.
Kompletan medicinski tim koji je bio svedok, kako kažu, katastrofalnih uslova, istog je stava: „Na Vučjaku su uslovi za život neadekvatni i mi ne možemo da preuzmemo odgovornost za zdravstveno stanje ljudi koji su tamo smešteni. Ne možemo da radimo u takvim uslovima", upozorava Ljubijankić.
Nema sanitarija
Na Vučjaku je trenutno smeštano oko 600 osoba, ali se očekuje da će taj broj da raste. Tamo nema pitke vode, struje, ni toaleta, a migranti i izbeglice smešteni su u šatorima na livadi, bez ikakve podloge.
„Nužda se vrši na okolnoj livadi, a kada padne prva kiša, to će se sve sliti u naše vodozaštitno područje gde su izvorišta sa kojih mi pijemo vodu. Tako da je to opasnost ne samo za te ljude gore, već i za lokalno stanovništvo", kaže ona za DW i dodaje da tamo takođe ima i mnogo zmija, insekata i stršljenova. „Ovo je humanitarna katastrofa", kaže Jasminka Ljubijankić.
Među migrantima na Vučjaku ima i veoma mnogo šuge, ali u postojećim uslovima ta zarazna bolest ne može da se tretira: „Mi njima možemo da dajemo lekove, ali ako oni ne mogu adekvatno da održavaju higijenu, niti da operu ćebad na kojoj leže, nećemo ništa da napravimo".
Na pitanje kakva je atmosfera među migrantima, Ljubijakić odgovara: „Njih policija kupi iz privatnih smeštaja, sa bihaćkih ulica, i vodi ih gore. Oni ne znaju ni gde ih voze, niti zašto, i prilično su zbunjeni. Jedan od njih je danas pitao: 'Kada će se otvoriti granica?'", navodi Ljubijankić dalje i dodaje da su migranti vidno nezadovoljni, jer, pored ostalog, tamo nema ni struje, ne mogu da napune telefone, ne mogu da se čuju sa svojom porodicom. „Poprilično su očajni", dodaje.
Ima mesta gde sve bolje funkcioniše
U drugim prihvatnim centrima za migrante i izbeglice kao što su Bira, Miral, Borići i Sedra, kapaciteti su popunjeni, ali postoji već dobro uigran sistem koji funkcioniše: „Ljudi tamo imaju kakve-takve uslove za život. U centrima imamo svoje ambulante, a ukoliko im treba pomoć, mi ih prevozimo u Dom zdravlja".
To na Vučjaku trenutno nije moguće, a posebno bez pomoći i uplitanja države. „Zahtevamo promenu lokacije i poboljšanje uslova. Država se nakon više od godinu dana mora napokon uključiti u ovu krizu koja je sada eskalirala, jer smo mi prepušteni sami sebi i sada smo zaista iscrpljeni. Mi smo na terenu neprekidno", objašnjava ona.
To nije zadatak Bihaća
Ljubijankić navodi da ni Bihać, ni njegovi građani ne mogu da preuzmu ulogu države, niti da obezbede novac i ljude potrebne za zbrinjavanje migranata i izbeglica. Na Vučjaku je i tim kantonalnog Crvenog krsta, ali i njima će uskoro ponestati sredstava, navodi ona.
„Mi nemamo više ni kapaciteta, ni snage da to podnesemo. Sad je pod znakom pitanja i naš rad", upozorava Ljubijankić u razgovoru za DW i dodaje da „država nije dala ni marke i sve prihvatne centre finansira Međunarodna organizacija za migracije IOM. Država nema ništa s tim. Međunarodne organizacije su voljne da se uključe u zaštitu tih ljudi i da im obezbede smještaj, samo ako se nađe adekvatno mesto. Da država makar dâ barem neku lokaciju, pa neka je finansiraju međunarodne organizacije", zaključuje Ljubijankić na kraju razgovora.