Zeleno svetlo Brisela pa okršaj u Londonu
25. novembar 2018.
Bio je ovo jedan od kraćih samita Evropske unije. Prvo je predsednik Saveta EU Donald Tusk s predsednicama država i vlada 27 članica na „radnom sastanku“ razmenio mišljenje i nakon što je zaključeno da su ispunjeni svi uslovi iz Člana 50 evropskog ugovora. Taj član definiše pod kojim uslovima jedna zemlja napušta Uniju. Onda se Tusku i ostalima pridružila Tereza Mej.
Dopune do poslednjeg trenutka
Prihvaćen je ugovor od 600 stranica na kojem se radilo 20 meseci. Tu piše da će Velika Britanija u prelaznoj fazi do kraja 2020. ostati članica jedinstvenog tržišta, ali da neće imati pravo glasa. Za to vreme bi trebalo razgovarati o budućim odnosima Velike Britanije i EU. London bi isto tako još trebalo da uplati 39 milijardi evra u zajedničku blagajnu.
Deo dila je i izjava o budućim odnosima, od bezbednosnih i političkih do privrednih. Granica između Severne Irske i Republike Irske bi trebalo da ostane „meka“, bez vidljivih kontrola. Zatim su tu još i aneksi o ribarstvu (na kojem je insistirala Francuska) i Gibraltaru (na insistiranje Španije) koji i dalje status ove enklave ostavlja otvorenim.
Pitanje Gibraltara je bilo i poslednje otvoreno pitanje u dugom procesu sklapanja ugovora. Španski premijer Pedro Sančez je tek u subotu nakon razgovora s Donaldom Tuskom povukao svoj veto.
Nema mesta slavlju
Još juče se britanska premijerka Tereza Mej sastala sa Tuskom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom kako bi se otklonile i poslednje nedoumice. Tusk je još jednom dao do znanja da je Bregzit zapravo žalosna činjenica. Velika Britanja će 29. marta 2019. nakon 39 godina „braka“ napustiti EU. Junker je bio još emotivniji i napuštanje Ujedinjenog Kraljevstva je nazvao „katastrofom“.
Tusk je istovremeno izrazio zadovoljstvo što je pošlo za rukom sastavljanje dokumenta kojim je „šteta od Bregzita svedena na najmanju moguću meru“.
No možda je sve to račun bez krčmara. Jer Britanski parlament još mora da aminuje ovaj dogovor. Poslednjih sedmica se činilo da Tereza Mej nema većinu u parlamentu za ovu ideju. Zato se danas obratila građanima Velike Britanije i u, pomalo dramatičnom tonu, preko nekoliko vodećih listova svoje sugrađane preklinjala da prihvate i podrže ovu formu Bregzita koja je „najbolje moguće što se moglo izvući za Veliku Britaniju“.
To je, kako pišu britanske novine, početak strategije britanske premijerke koja bi u narednim sedmicama na isti način trebalo da obraditi i važne slojeve društva poput preduzetnika.
Velika prepreka: Britanski parlament
Jer protivnika je još mnogo. Bivši ministar za Bregzit Dominik Rab je iznova žestoko kritikovao sporazum. „Ja ne kažem da je bolje da ostanemo u EU. Ali ako me sada postavite pred izbor: ovaj sporazum ili ostanak u EU, onda moram reći da sporazum donosi pogoršanje. Mi ćemo biti vezani i dalje istim pravilima, ali bez posedovanja uticaja na donošenje ili promene tih pravila“, rekao je Rab za BBC.
Glasanje u Britanskom parlamentu predviđeno je za 10. decembar. Nakon toga dil mora još da potvrdi i parlament EU, a nakon toga, u januaru ili februaru, trebalo bi da usledi i pravno obavezujuća odluka Saveta EU. Ako to sve prođe – e onda će stvarno biti kraj sage… barem do završetka prelaznog perioda.