Razlike ostaju
3. oktobar 2014.„Istok još uvek zaostaje. Bilo da je reč o zaradama građana, penzijama ili vlasništvu. Jaz između Zapada i Istoka se smanjio, ali nije nestao“, podseća Libeker nahrihten, povodom obeležavanja 3. oktobra, Dana ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke. „Ako ništa drugo, u glavama mlađih generacija, polako nestaje Zid. Oni više i ne znaju šta taj izraz znači, kao ni šta je Štazi. Istok i Zapad su za današnju omladinu beznačajni pojmovi. Ako budemo imali sreće, možda ćemo se i mi tako osećati, u ne tako dalekoj budućnosti. Posebno ako na tome budemo radili.“ Tiringiše landescajtung (Vajmar) piše da ima razloga za slavlje, ali da bi „trebalo da budemo svesni da u Nemačkoj i dan danas imamo regione kojima je potrebna pomoć – a to se i dalje odnosi na Istok. Građani koji u tom delu zemlje žive od našeg iskustva mogu da profitiraju. Ukoliko im zaista budemo pomogli, to će biti novi doprinos ujedinjenju koje danas obeležavamo.“
Vestfalen blat iz Bilefelda piše: „Zvanična statistika i dalje ukazuje na jasne razlike između Istoka i Zapada. Pored finansijskog aspekta, uključujući i razlike u broju nezaposlenih, građani na Istoku i glasaju drugačije. Predrasude u glavama starijih građana i dalje su prisutne. Narod koji živi u tih pet ‚novih‘ nemačkih pokrajina na istoku zemlje, građane na Zapadu očigledno smatra kao isuviše egoistočne. Jer izgleda da oni bolje znaju kako je bilo živeti u Istočnoj Nemačkoj. Zbog toga neki od njih govore da na Istoku nije sve bilo loše. Na primer poliklinike ili vrtići, kojih je bilo više nego na Zapadu, gde crkvi i dan danas pripada mnogo više nego na istoku zemlje.“ Konzervativni Velt primećuje da građani na istoku i dalje žele da imaju što manje posla sa državom. „Tamo gde građani ne žele da budu država, opada i interesovanje države za građane. Oni je ignorišu, u nekim slučajevima i preziru. U takvim okolnostima, ni osećaj građanske odgovornosti na Zapadu, koji se sporo razvija, nema mnogo šanse.“
Iako je u pitanju državni praznik, ne treba očekivati zastavice na automobilima ili nekakve parade u crno-crveno-zlatnim bojama. Ni na televiziji neće biti mnogo priče o rezultatima ili rekordima, piše Hanoveriše algemajne cajtung. „Danas, kada se i u Hanoveru budu obeležavale 24 godine od ujedinjenja, osećaj zajedništva nacije će verovatno izostati. Takvu atmosferu među Nemcima može obezbediti jedino fudbal. Razlog je krajnje jednostavan: 3. oktobar nije datum urezan u kolektivno pamćenje. Za razliku od 9. novembra 1989, kada su se otvorile granice. Ili recimo 1. jula 1990, kada je i u Nemačkoj Demokratskoj Republici uvedena nemačka marka. To je i na Istoku i na Zapadu shvaćeno kao preokret, nešto što nagoveštava promene na bolje. Zbog toga 3. oktobar deluje kao Dan za notare: formalno veoma važan, ali oslobođen od velikih osećanja.“
„Nenasiljem se može postići mnogo – to je za Nemačku nakon višedecenijskog militarizma, sve do 1945. godine, bilo sasvim novo iskustvo. Ono je uticalo na dalje oblikovanje zemlje i ponudilo odgovor na pitanje zašto je ispravna politika suzdržana od vojnih operacija“, navodi se u komentaru lista Nirnberger nahrihten. Prioritet dijaloga u rešavanju krize u Ukrajini, koja je postala nepodnošljiva, ima veliku šansu. Savezna Republika Nemačka u toj krizi sebe vidi kao posrednika. To ima čime i da ilustruje. Pre svega time, koliko je ujedinjenje promenilo Nemačku“, dodaje list.