Zig hajl kao deo umetnosti?

Jun je 2012, mesto dešavanja nemački grad Kasel. Na tamošnjem univerzitetu vodi se diskusija na temu „Megalomanija u umetnosti“, a jedan od govornika je i majstor provokacije Jonatan Meze. Taj umetnik, poznat po svojim provokativnim instalacijama i slikama, u jednom trenutku nacistički salutira tražeći „diktaturu umetnosti“. Ako se zanemari da li je taj potez smislen i duhovit ili bezvezan i neukusan (a umetnost ima pravo da bude i takva), ostaje temeljno pitanje – da li iko u Nemačkoj, u bilo kom trenutku, u bilo koje svrhe sme da zighajluje onako kako su to činile pristalice Adolfa Hitlera.

Tužilaštvo u Kaselu smatra da ne sme i zato je izvelo Jonatana Mezea pred sud. Naime, nemačkim Osnovnim zakonom zabranjeno je širenje rasne, nacionalne, verske i svake druge mržnje koja je imanentna nacizmu. Nacistički pozdrav jasan je simbol takve mržnje, pa je, kao i recimo kukasti krst, takođe zabranjen. Sa druge strane, i to je ono na šta ukazuje Jonatan Meze, istim tim Osnovnim zakonom zagarantovane su umetničke slobode i sloboda izražavanja. A podijumsku diskusiju u Kaselu Meze smatra performansom. „Ne bih nikada u nekom restoranu salutirao Hitleru, pa nisam glup“, rekao je umetnik u prvom pojavljivanju pred sudom, u četvrtak. Radi se, dodaje, o umetničkom gestu, a ne o iznošenju ličnog mišljenja.

Kako će se završiti sudar umetničke slobode i zabrane nacističkih pozdrava možda ćemo saznati krajem meseca – proces se nastavlja 29. jula, jer je ponovo podnet zahtev za izuzeće sudije. I tu je priča neobična: Odbrana je tražila da se na suđenju pojave i stručnjaci za umetnost u ulozi veštaka, a sudija je to odbila. Onda je traženo njeno izuzeće. Onda je drugi sudija odbio to izuzeće. Onda je traženo izuzeće i tog drugog sudije jer navodno, pri ulasku u sudnicu, nije želeo da pruži ruku Jonatanu Mezeu, dok se sa advokatom uredno rukovao. Sad o izuzeću ima da odluči sasvim treći sudija.

Oralni seks sa vanzemaljcem-nacistom

Provokativni Meze (43) će u narednom periodu često obilaziti nemačke sudnice s obzirom na to da ga tuže i u Manhajmu. Tamo je, pri izvođenju jedne predstave tokom „Šilerovih dana“, na sceni više puta pozdravljao nacistički, držeći pri tome u ruci bizarnu bistu sa ženskim dojkama i glavom vanzemaljca. Na kraju je umetnik lutku vanzemaljca ukrasio kukastim krstom, okrenuo je naopako i inscenirao oralni seks. „Sve što na bini radim u ime umetnosti potpada pod umetničke slobode garantovane Osnovnim zakonom“, kaže Meze. Ako sudovi budu drugačijeg mišljenja, njemu prete novčane, a možda čak i zatvorske kazne.

Zadatak umetnosti od vajkada je ne samo ispitivanje granica dobrog ukusa, nego i dolazak do granice podnošljivog, piše u svom komentaru Tagesšpigel. List pravi značajnu razliku između Jonatana Mezea i repera Bušida koji u svojoj poslednjoj pesmi fantazira o smrti poznatih političara i iznosi parole protiv homoseksualaca. „Jonatan Meze kao neonacista ili zatucani poklonik nasilja? Teško. Za razliku od Bušida koji u pesmi koketira sa konkretnim krivičnim delima, Meze se kreće u zatvorenom kosmosu koji ne može da se poveže sa stvarnošću. Njegova kobajagi-igra lišena je svakog dodira sa svakodnevicom. Njegovi performansi, što su divljiji i konfuzniji – to su zapravo bezopasniji“, piše Tagesšpigel.

Bajrojt ne prašta

Jedan od Mezeovih najvećih poduhvata trebalo bi da bude postavljanje Vagnerovog „Parsifala“ na igrama u čast velikog kompozitora u njegovom Bajrojtu 2016. godine. A Bajrojt, kao i sam Vagner, ima pipkave veze sa nacizmom. Vagner je poznat i kao antisemita, a Hitler je bio čest gost Bajrojta. Zato je pitanje da li će i kako tamo biti prihvaćene Mezeove provokacije. Prošle godine je briljantni ruski tenor Jevgeni Nikitin trebalo da u Bajrojtu nastupi kao „Leteći Holanđanin“, ali je izbačen zbog tetovaže kukastog krsta na grudima. Nikitin je novinarima ispričao priču o greškama iz mladosti koje su davno prevaziđene. Jonatan Meze više nije toliko mlad, a ni sklon greškama. On jednostavno – provocira?

Autor: Nemanja Rujević (dpa, ts, dw)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković