Zimski urbani davitelj
25. decembar 2018.
Kako pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine tokom proteklih dana na pojedinim tačkama glavnog grada Srbije vazduh je bio 'veoma zagađen', što je najviši peti stepen zagađenja. Povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana; osim respiratornih bolesti ugroženi su i kardiovaskularni i nervni sistem.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije iz prošle godine procenjuju da zbog zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre više od 5.400 ljudi. Neki noviji podaci kojima barataju srpski mediji pokazuju da je taj broj za ovu godinu povećan na preko 6.000 ljudi.
Kada je reč o uzrocima porasta zagađenja, najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji su saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, stara vozila na dizel–gorivo, uglavnom zabranjena u zemljama odakle dolaze, loš saobraćajni protok u urbanim celinama, kućna ložišta (mazut, ugalj), termoenergetski sektor i industrija.
Početak - pronaći prave uzroke
Međutim, kako za DW skreće pažnju Slobodan Bubnjević, urednik nezavisne inicijative Nauka kroz priče, vrlo je važno da tu govorimo o konkretnim supstancama:
„Mediji nisu zainteresovani za tu vrstu detalja, publiku to realno zbunjuje, industriju i nadležne iritira, ali ogromna je razlika da li je povećana koncentracija benzena ili čađi u nekom delu grada. Prvo ukazuje da petrohemijska industrija sprovodi proizvodne procese koji su najverovatnije protivzakoniti, a drugo da u nekom delu grada postoji prevelika koncentracija domaćih ložišta. U prvom slučaju put nas vodi ka odgovornim licima u industriji, ili pak neusklađenosti donetih propisa i postojećih procedura u fabrikama, dok u drugom otvara strateško pitanje održivog rešenja za grejanje nekog dela grada", ističe Bubnjević.
Nema odgovarajućih studija
Pitanje koje se nameće je koliko su građani uopšte obavešteni o aerozagađenju, i posledicama po njihovo zdravlje. Bubnjević upozorava da nema dovoljno epidemioloških studija o posledicama prisustva pojedinih jedinjenja na zdravlje:
„Isključivo zbog toga nijedan slučaj privatne tužbe zbog narušavanja zdravlja u Pančevu nikad nije stigao do sudskog epiloga. Lekari statistički beleže porast opstruktivnog bronhitisa, ali bez odgovarajućih studija ne može se uspostaviti pravni sled. Jer, ma koliko merne stanice beležile skokove u imisiji, bez dokaza ne možete stvarno reći da li se neko zbog toga zaista razboleo ili je prosto pušio, trovao se nečim drugim, ili živeo nezdravo. Zato su nam studije hitno neophodne", napominje Bubnjević.
Beograd se davi u smogu
Beograd se guši u smogu, upozorila je u svom saopštenju i inicijativa Ne davimo Beograd. Inicijativa traži od gradskih čelnika da tim povodom bude organizovana hitna sednica Skupštine grada. Kako za DW navodi Dobrica Veselinović, iz Ne davimo Beograd, visoko aerozagađenje pokazuje da je Beograd neke granice i direktive Evropske unije premašio i više od 10 puta.
„A građani o tome veoma malo znaju. Tako da je osim edukacije potrebno preduzeti i neki set mera kako bi se to sprečilo, jer ako se oslanjamo samo na to kad će dunuti košava onda nismo na najboljem putu da nešto rešimo", kaže Veselinović.
Stiče se tako utisak da se vrše merenja zagađenosti vazduha, da se javnost o tome obaveštava, ali da se osim toga ne preduzima ništa kako bi se smanjilo aerozagađenje u Beogradu. Osim deklarativne borbe, ta borba zapravo ne postoji, upozorava Dobrica Veselinović.
„To između ostalog zahteva radikalnu promenu režima saobraćaja, a mi recimo imamo rast od 3.5 posto godišnje novih automobila u Beogradu, i neke nove vidove prevoza u gradu. Ali, umesto toga rešavanje problema se odlaže i obećava da će se on rešavati kad za to dođe vreme. A tada će to biti i prekasno i preskupo", smatra Veselinović.
Ekologija na dnu prioriteta
Ekologija je na dnu liste srpskih prioriteta, i to je nedavno javno priznala i premijer Ana Brnabić. Slobodan Bubnjević kaže kako čak tri istraživanja pokazuju da su teme životne sredine ubedljivo najmanje zanimljive građanima Srbije:
„Mada je zdravlje na prvom mestu, klima i ekologija su na poslednjem. Stoga nije racionalno očekivati da političari bilo šta preduzmu uzimajući pritom u obzir da to znači i izvesno zameranje pojedinim investitorima. Sve političke stranke u Srbiji imaju u svojim programima i program zaštite životne sredine i on je do u reč identičan kod svih političkih opcija. Identično je nažalost i postupanje", ističe Bubnjević.
To je jedna od tema u kojoj je politička dobit predaleko, ocenjuje Dobrica Veselinović.
„I onda se time, baš kao i obrazovanjem, niko ne bavi. A mislim da je ta borba u kakvom okruženju živimo, kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo, i kakvu hranu uzimamo, zapravo pitanje kakvu budućnost želimo", skreće pažnju aktivista Ne davimo Beograd.
Beograd, naravno, nije usamljen slučaj, i pojedina istraživanja pokazuju da je loš kvalitet vazduha prisutan širom Srbije. Visok nivo zagađenosti vazduha zabeležen je tako i u Nišu, Valjevu, Užicu, Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Boru.
Agencija za zaštitu životne sredine, koja vodi nacionalni registar zagađenja, navodi da problem sa kvalitetom vazduha imaju skoro sve veće urbane celine u Srbiji. Neslavni šampion u Srbiji je Pančevo - to je crna ekološka tačka gde je više od 100 dana godišnje barem jednom dnevno prekoračena granična vrednost zagađenosti vazduha.