Ćutanje o Holokaustu u Jerusalimu Balkana
21. mart 2018.
U kampusu solunskog univerziteta nalazi se spomenik grčkim žrtvama Holokausta. Podignut je 2014. godine – prilično kasno za grad koji je nekada bio poznat kao „Jerusalim Balkana“.
„U Solunu i dalje ima ljudi koji ne znaju da je kampus ranije bio deo jevrejskog groblja“, kaže filmski producent i režiser Lidija Konsta.
- pročitajte još: Zaboravljen i potisnut: Holokaust u Srbiji i Hrvatskoj
Groblje je uništeno tokom nemačke okupacije, a to je urađeno u saradnji s tadašnjim gradskim vlastima, kojima je to tada odgovaralo. Naime, 1917. požar je uništio velike delove Soluna, a nadgrobni spomenici sa jevrejskog groblja mogli su da posluže da se završe opravke. Tako je nestalo jedno od najvećih jevrejskih grobalja na svetu – postalo je deo ulica, trotoara i crkava Soluna.
Izbrisani i zaboravljeni
Početkom 20. veka, polovina stanovnika Soluna bila je jevrejske veroispovesti. Jevreji su živelu u Solunu još od sedmog veka, a u gradu je još i ranije, navodno, propovedao i apostol Pavle. Sefardi, jevrejski doseljenici iz Španije, stižu u Solun u 15. veku, nakon što su ih prognali sa Pirinejskog poluostrva. Narednih stoleća oni su ostavili svoj pečat u istoriji Soluna. Međutim, većina sinagoga i jevrejskih radnji nestala je u požaru 1917. godine.
- pročitajte još: Izložba razdora u zgradi UN
Sve te činjenice Lidija Konsta saznala je tek osamdesetih godina dvadesetog veka. O jevrejskom nasleđu Soluna ne uči se u školama, ono nije vidljivo na ulicama. Čak je i sudbina Jevreja iz tog grada potisnuta u zaborav. „Nakon užasa okupacije ljudi su naprosto hteli da zaborave sve u vezi s ratom“, kaže Lidija Konsta.
Ali mnogi saradnici okupatora dobro su zaradili na ubijanju grčkih Jevreja, kaže istoričarka Rena Molho. Mnoge skupocene nekretnine dobile su, nakon rata, nove vlasnike.
Čak 97 odsto solunskih Jevreja nije preživelo Holokaust. A onda je u gradu zavladalo ćutanje. Čak i danas se retko govori o onima koji su pomagali nemačkim okupatorima da progone i istrebljuju Jevreje.
Holokaust još uvek nije raščišćen
Prve promene na tom planu pokrenuo je aktuelni gradonačelnik Soluna Đanis Butaris, u saradnji sa oko hiljadu članova jevrejske zajednice koji i danas žive u tom gradu. Od 2013, gradske vlasti i jevrejska zajednica zajednički organizuju marš sećanja na deportacije Jevreja iz Soluna. Gradi se i muzej Holokausta, a polovinu sredstava za taj projekat obezbedila je nemačka vlada.
- pročitajte još: Kako govorimo o zlu
„Mnogi Grci i dan danas misle: Šta se mene tiče Holokaust, to je jevrejski problem’. Ali stvar je u suštini veoma jednostavna – Holokaust je nepravda, velika nepravda. Ko to ne vidi, taj neće ozbiljno uzeti ni druge nepravde“, kaže Rena Molho.
Mnoga udruženja žrtava u Grčkoj koriste reč „Holokaust“ kada govore o masakrima nemačke vojske u kojima su ginuli i ljudi nejevrejske nacionalnosti. „Jevreje su ubijali samo zato što su postoje, većina drugih ubijana je iz čisto političkih razloga“, kaže istoričarka Molho. „Mnogi to jednostavno nisu razumeli. A mnogi to ne razumeju ni dan danas i za mene je baš to antisemitizam“.
- pročitajte još: Spoticanje o zločin
Taj oblik antisemitizma ponekad se iskazuje i otvoreno. „Nemci su pobili 360 ljudi u mom selu“, kaže jedan penzionisani učitelj sa Kreta. „Ali što se Jevreja tiče, Hitler je imao pravo. Oni i danas imaju moć i ne poštuju hrišćanstvo“. A jedan 41-godišnji čuvar zoo-vrta sa severa Grčke ima drugačije mišljenje: „Zašto moramo i danas da se bavimo tim glupostima oko Holokausta? Današnja omladina ionako nema ništa protiv Jevreja“.
Antisemitizam kao strukturalni problem
Upravo to je pod znakom pitanja. Sudeći po anketi Lige protiv defamacije (Anti-Defamation League) iz 2014, Grčka je predvodnik Evrope kad se radi o antisemitizmu. Oko 74 procenta ispitanika veruje da Jevreji „imaju isuviše kontrole nad svetom“. Njih 47 odsto veruje su Jevreji „omraženi zbog svojih sopstvenih postupaka“. A pregled rezultata po starosnim grupama pokazuje da mlađi ljudi nisu manje anti-jevrejski nastrojeni od onih starijih.
Uz to, određeni segmenti Grčke pravoslavne crkve podržavaju teorije zavere o Jevrejima, tvrdi Rena Molho. „Ima takvih mitropolita, na primer Serafim iz Pireja, koji su iznosili antisemtiske stavove, a posle toga nisu smenjeni, niti su podneli ostavku. To pokazuje stav crkve prema tom problemu“. Pomenuti mitropolit Serafim, na primer, jednom je na televiziji izjavio da Jevreji kontrolišu međunarodne banke.
Nisu svi Grci antisemiti, ukazuje istoričarka Molho. Mnogi Grci su pomagali Jevrejima tokom okupacije. Ipak, činjenica da Crkva danas ignoriše antisemitske nastupe svojih visokih dostojanstvenika ukazuje na „sistematski i temeljni problem“.
- pročitajte još: Kako upoznati sopstvenu prošlost?
Uprkos svim tim problemima, kaže Molho, situacija se pomalo menja na bolje, i to pre svega preko privatnih inicijativa. Rena Molho se nada da će se stvari promeniti s narednim generacijama: „Deca slušaju i imaju poverenja“, kaže ona. I Lidija Konsta tvrdi: „Solun ne sme više da tapka u mraku. Moramo da već jednom raščistimo ko smo zapravo mi. Grad, takav kakav je danas, ima veliku i kulturno raznoliku istoriju“. Konsta dodaje da je poricanje jevrejskog nasleđa teško breme za Solun. „Oni koji ne žele da priznaju da je polovina stanovnika ovog grada nekada bila jevrejskog porekla, neće nikada razumeti da je i to ono što ga čini grčkim“.