Čak i u ratu mora biti nekih pravila: Ženevska konvencija
Pre 70 godina je potpisana Ženevska konvencija. Po njoj su dogovorena međunarodna pravila koja važe čak i u ratu. Međutim, nema sukoba u kojem se ona ne krši.
I užas mora imati granica: Ženevska konvencija
Pre 70 godina je nastala Ženevska konvencija o pravilima i u ratu. Ukupno su to četiri Sporazuma i dva Aneksa i po njima se 196 država potpisnica obavezuje da pošuje pravila ljudskosti čak i u ratu. To znači da ona važi u čitavom svetu. Teoretski.
Simboli koji garantuju zaštitu
Crveni kst, polumesec, od 2005. i verski neutralan romb: osobe, vozila i zgrade sa tim znakom su tu da pomognu i nisu nikakva ratna pretnja. Opet teoretski: nema malo primera kad su pod tim znakom zaštitu nalazili i naoružani borci. Nepisano pravilo i snajperista jeste: prvo zapovednika, onda vezistu i onda sanitarca - i jedinica je u rasulu. Niko tu ne misli na one kojima je potrebna pomoć.
Zaštita ranjenika
Svakoj zaraćenoj strani bi trebalo da bude jasno da taj znak znači pomoć sopstvenim vojnicima kakva se onda garantuje i protivniku. Njihova dužnost je da pomognu ranjenom borcu čak i ako je u uniformi neprijatelja.
Brod pod zaštitom
Isto važi i za vozila s tim znakom, bilo na kopnu, moru ili u vazduhu. Oni su tu da pomognu, a ne da se bore. Tim znakom je bila označena i HMS Lusitanija: neosporno, Nemci su počinili zločin torpedirajući je i to je bio povod da SAD uđu u Prvi svetski rat jer je tako poginulo 128 Amerikanaca. Ali Lusitanija je prenosila i oružje i municiju što je opet apsolutno zabranjeno.
Ratni zarobljenici
Trećom Ženevskom konvencijom je dogovoren odnos prema ratnim zarobljenicima: nema prisilnog rada, nema mučenja, ne smeju se koristiti kao taoci. Zarobljenički logori moraju biti van ratne zone. Oni imaju pravo na humani odnos, a nakon rata moraju biti oslobođeni. Opet: u sukobu Rusije i Ukrajine, Rusija ne želi da prizna da ima ratne zarobljenike. Za nju, to su "teroristi".
Zaštita civila
Ako već mora, rat je sukob vojnika u uniformi i s oružjem. Ali - sve je opasnije biti civil u oružanim sukobima. Još i pre posljednjih sukoba u Siriji ili protiv IS je na svakog poginulog vojnika dolazilo po deset civilnih žrtava. Sad ih je verovatno još više...
Pravila važe i u građanskom ratu
Članak 3. jamči humanitarna pravila u svim sukobima. U četiri sporazuma iz 1949. izričito se pominju i sukobi unutar jedne države u kojima protivnici ne moraju biti borci koje druga strana priznaje kao vojsku. Pravila Ženevske konvencije važe i u tom slučaju, to je potpisalo svih 196 država.
Čak i novi, do tada nepojmljivi zločini protiv civila
Posebno ratovi za samostalnost nekadašnjih kolonija su pokazali kako ima zločina i zverstava protiv civila koji se 1949. nisu mogli ni zamisliti. Prvi i Drugi zapisnik iz 1977. dodatno zabranjuje napade protiv civila i naoružanja koji neminovno vode ka brojnim civilnim žrtvama.
Novi oblici ratovanja
Mada je svima jasno kako se i s postojećim pravilima previše olako odnosi, došli su i novi sukobi gde još treba nešto učiniti: sukobi u sajber-svetu, bespilotne letelice i roboti, namerno izazivanje ekoloških katastrofa... Barem kad je reč o ovom poslednjem UN već rade na novom dodatku Ženevskim konvencijama.
Smiju znati i vidjeti sve
Međunarodn Crveni krast je ovlašten da nadzire pridržavanje Ženevskih konvencija. Ali što ako neka država ne želi - ili nije u stanju da to čini? Crveni krast tu ne može mnogo: sve se svodi na pisanje izveštaja koji su po pravilu tajni.