Če je živ?
9. oktobar 2017.
Čak ga se i kolumbijska gerila FARC oprostila od Čea. Otkako su pobunjenici prošle godine položili oružje, i oni su skinuli uniforme na kojima je još bio lik poznatog gerilca. Pre tačno 50 godina, 9. oktobra 1967, ubijen je Ernesto Če Gevara. Oni odrasli u socijalizmu su još učili u školi o ovom Argentincu rođenom 1928. koji je postao lekar, revolucionar, gerilac – i ikona protesta šezdesetih i sedamdesetih godina. Od 1956. do 1959. je bio jedan od vođa kubanske revolucije, zajedno sa svojim compañerom i kasnijim kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom.
Okolnosti njegove smrti u Boliviji nikad nisu do kraja rasvetljene. Po svemu sudeći, bio je tek ranjen i zarobljen u sukobu s vladinim jedinicama, ali nekakvo javno suđenje osobi koja je već tada postala simbol pobune protiv američkog imperijalizma se nije smatralo poželjnim. Ujutro je još bio živ, poslepodne više nije, svedoči jedan fotoreporter koji je bio prisutan.
U to doba i još mnogo godina nakon toga je njegov lik bio na plakatima studentskih soba i na istoku i na zapadu. Ali šta je sa njim danas, pola stoleća kasnije? „Kao politička ličnost je Če već odavno mrtav, ali kao revolucionarni vođa, pop-ikona i uzor studentskog pokreta '68. još uvek životari“, misli Matijas Rib, dopisnik lista Frankfurter algemajne cajtung iz Latinske Amerike.
On je i autor nedavno objavljene biografije Če Gevare u kojoj se ne bavi samo njegovom ličnom revolucionarnom delatnošću, nego i kako je Če politički doživljavan u svetu. „Iako se čini da je Čea pregazilo vreme, zapravo nikad nije oslabila njegova snaga kao simbola antiamerikanizma.“
Opsednut nasiljem
U podeljenoj Nemačkoj se Če Gevara slavio i s jedne i s druge strane: istočnonemački socijalistički pevač Volf Birman je jednom Gevaru nazvao „Isusom Hristom s pucaljkom“, a književni kritičar Rihard Hercinger ga smatra „neumornim doktrinarom čije je mišljenje i delovanje bilo vođeno opsesivnim veličanjem nasilja i smrti“.
Čak i u nemačkoj stranci Levice su mišljenja podeljena. „Kod nas u kancelariji u Karlsrueu visi poster Če Gevare i nedavno se u pokretu socijalne solidarnosti povela i rasprava o njegovoj netrpeljivosti prema homoseksualcima“, kaže nam Mihel Brant koji je nedavno s 27 godina postao poslanik Levice u Bundestagu.
Stariji članovi stranke su još branili Čea, ali mlađi su postavili pitanje kada će se konačno skinuti taj poster. Jer njegovi stavovi više ne pristaju ni gledištima stranke levice. Za političarku te stranke Hajke Henzel (51) je Če „bio i ostao jedan od najvažnijih reklamnih figura Kube i neophodan je i dalje kao simbol solidarnosti“. Dodaje da je „tu reč o poruci. Za levičare je izuzetno važno da se ne pomire s izrabljivanjem i imperijalizmom.“
No ipak i Henzelova ima problema s načelom oružane borbe za socijalnu pravdu i socijalizam kakvu je propovedao argentinvski revolucionar. „Ima toliko ratova, sukoba i građanskih ratova da bi bilo neodgovorno zagovarati oružanu borbu.“ A povrh toga, obzirom na modernu vojnu tehniku, danas je čisto ludilo zagovarati oružje kao sredstvo za ostvarivanje politike.
Nekad Če, danas papa?
Bivši meksički ministar spoljnih poslova Horhe Kastanjeda je još pre dvadesetak godina počeo s demontažom mita o Če Gevari. „Njegove ideje, njegov život, njegovo delo, primer koji je dao, pripadaju prošlosti. Zato nikad više neće biti aktualne“, pisao je u biografiji još 1997.
U to doba su Kastanjedine rečenice još bile skandal u Latinskoj Americi, jer je tamo Če još uvek bio uzor kritičara neoliberalizma i ekonomske politike kakvu je propisivao Vašington čime je Argentina gurnuta u bankrot. No početkom ovog veka i pobedama kandidata političke levice se i Če vratio u Južnu Ameriku.
Biograf Matijas Rib smatra da se u Latinskoj Americi nastavlja delatnost socijalnih pokreta, a tako onda i njegovo delo. „Ali više nema nekog velikog revolucionara. Borba protiv socijalnih nepravdi je u Latinskoj Americi još živa, ali danas je vode kolektivi i socijalni pokreti koji na miran način žele doći do svojih ciljeva.“
Za Riba tu spada još jedan Argentinac: papa Franja. „Ovaj papa pokušava da produži Čeovo nasleđe na miran način, a to u Latinskoj Americi pre svega znači prevladavanje drastičnih socijalnih nepravdi.“ Ovaj nemački novinar zaključuje: „Pomalo nategnuto može se reći: Papa je novi Če Gevara.“