Čemu se Evropa nada na američkim izborima?
4. novembar 2018.
Trenutno Republikanska stranka ima većinu o oba doma Kongresa – u Senatu i Predstavničkom domu. To predsedniku Donaldu Trampu omogućava vladanje bez preteranog natezanja s Demokratama. No dosadašnja američka politička tradicija pokazuje da bi se to moglo promeniti. Na takozvanim međuizborina (midterms), dakle izborima u sredini predsedničkog mandata, u utorak se bira novi sastav Predstavničkog doma i trećina svih senatora. U pravilu s tih izbora opozicija izlazi ojačana.
Tome se nada i Elmar Brok, spoljnopolitički stručnjak njemačke Hršićansko-demokratske unije (CDU) i blizak saradnik kancelarke Angele Merkel. Ovaj dugogodišnji predsednik Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta smatra da bi za američki politički princip parlamentarne kontrole bilo dobro kada bi Demokrate osvojili barem jedan dom parlamenta, po svoj prilici Predstavnički dom.
Pobeda Demokrata ništa ne donosi Evropi?
No za Evropu bi to moglo imati negativne posledice. Ukoliko Tramp izgubi sadašnji oslonac u parlamentu, on bi teže gurao unutrašnje reforme pa bi se još više mogao okrenuti spoljnoj politici. „To bi nas moglo učiniti još nervoznijim“, kaže Brok.
Evropljani su i sada već prilično nervozni, pre svega zbog Trumpove protekcionističke politike u međunarodnim trgovinskim odnosima. Nakon uvođenja kaznenih carina na čelik i aluminijum iz EU, Tramp najavljuje i povećanje carina na automobile – a to bi ponajviše pogodilo Nemačku kao izrazitu automobilsku izvoznu zemlju.
Trenutno u tom trgovinskom ratu vlada zatišje: predsednik Evropske komisije Žan-Klon Junker isposlovao je privremeni prekid vatre, kako sam kaže: nema novih carina dok traju trgovinski pregovori.
No jačanje demokrata u SAD ne mora da znači i popuštanje napetosti. Jozef Braml iz berlinskog trusta mozgova „Nemačko društvo za spoljnu politiku“ ne očekuje velike promene u trgovinskoj politici SAD. „Demokrate su se već odavno radikalizovale kada je reč o slobodnoj trgovini. Oni se već dugo zalažu za protekcionističke mere. Ono što je s Trampom novo je to da je on ojačao i protekcionističke snage među Republikancima.“
Braml ide još dalje. On smatra da bi demokratska većina u Kongresu mogla čak biti šansa za Trampa. On bi naime uz pomoć Demokrata mogao kroz Kongres da progura milijardske infrastrukturne programe, što bi mu onda otvorilo vrata ka drugom mandatu za dve godine.
Suverenost – bez obzira na Belu kuću
U odnosu na EU je Trampovo stajalište jasno: kada se radi o trgovini, za njega je Evropa „neprijatelj“. „Na duge staze bi planirana poreska reforma u SAD, jačanje političkog uticaja na finansije kao i labavljenje strogih pravila na finansijskom tržištu mogli imati negativne posledice za Evropu“, smatra Laura fon Daniels iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, trusta mozgova koji savetuje i nemačku vladu.
S druge strane bi, kako se nadaju neki analitičari, demokratska većina u Kongresu mogla pokrenuti postupak za razrešenje predsednika, takozvani impeachment. Trenutno specijalni istražitelj Robert Miler pokušava da nađe odgovor na pitanje da li je Trampov predizborni tim imao pomoć Rusije i jesu li za to obećavane neke političke protivusluge.
No ima i glasova koji upozoravaju na opasnost. „U vremenima dok traje impeachment posebno je velika opasnost da predsednik pokuša da izvede neku spoljnopolitičku akciju“, napominje nemački demohrišćanin Elmar Brok. To bi moglo značiti pokretanje neke vojne intervencije, recimo prema Iranu ili Severnoj Koreji.
Drugim rečima, bez obzira kakve rezultate donesu ovi američki međuizbori, za Evropu to neće značiti veliko poboljšanje. Posebno kada se radi o trgovinskoj politici. A i prema saveznicima unutar NATO je Vašington postao prilično nepredvidiv. Zato su i nakon ovih izbora, bez obzira na ishod, svi scenariji mogući.
„SAD to neće obaviti za nas. Mi moramo kao Evropljani misliti svojom glavom, moramo biti više suvereni“, smatra Jozef Braml. On tako podseća na tezu koja se čula još pre dve godine, kada je Tramp šokantno izabran za predsednika. Naime, da je vreme za emancipaciju Evrope od zapadne sile predvodnice. I to jednom zauvek, bez obzira na ishod ovih ili onih izbora u Americi.