Čudo zvano Mijura: najstariji profesionalni fudbaler

Kazujoši Mijura će 26. februara da napuni 56 godina. Ali, umesto da se polako priprema za penziju, bivši japanski reprezentativac kreće u novu fudbalsku avanturu. Centarfor koji je za svoju reprezentaciju između 1990. i 2000. godini postigao 55 golova u 89 utakmica, kao pozajmljeni igrač iz japanske Jokohame sada se priključio portugalskom drugoligašu Oliveirense. To su potvrdile obe strane.

Mijurin matični klub Jokohama je u prvoj japanskoj ligi i pripada grupi investitora Onodera. Ta grupa ima 52 odsto udela u klubu Oliveirensa, pa tako postoji sumnja da je transfer možda samo marketinški trik. Ali Mijura, koji važi za jednog od najboljih fudbalera u istoriji Japana, kaže: „Iako je ovo novo mesto za mene, trudiću se da svima pokažem vrstu igre po kojoj sam poznat.“

Slabiju brzinu nadoknađuje iskustvo

Prema mišljenju sportskog naučnika Inga Frobezea s nemačkog Sportskog univerziteta u Kelnu, to da li čovek u srednjim pedesetim još uvek može da izdrži u drugoj ligi, zavisi od pozicije i vremena igranja. „Godinama u svakom slučaju morate da platite danak, ali to moraju već i tridesetogodišnjaci“, kaže Frobeze za DW. „Naravno tako je i u slučaju 56-godišnjaka, posebno kada se radi o brzinskoj izdržljivosti, brzini i reakcijskim sposobnostima.

S godinama se interakcija nerava i mišića pogoršava. Vrhunac se po pravilu dostiže između 23 i 25 godina. Ipak, mnogo toga može da se postigne rutinom, iskustvom. Bolje možete da predvidite kuda ide lopta – i na taj način možete da smanjite kretanje.

Prema rečima Fridhelma Funkela, bivšeg dugogodišnjeg trenera u Bundesligi, Mijura bi mogao da se dokaže i kod svog novog poslodavca: „Ne znam na kom nivou su portugalski drugoligaši, ali verujem da je u fudbalu, kao i u svakoj drugoj profesiji, iskustvo od veoma velikog značaja“, kaže Funkel za DW. „Mislim da je to sjajno i verujem da će imati priliku da igra, a ne da bude samo statista.“

Funkel kaže da je uživao u radu sa starijim profesionalcima – i kao igrač i kao trener: „Imao sam saigrača u Bundesligi, u Irdingenu, Zigija Helda, koji je tada imao 39 godina. Od njega sam naučio mnogo o tome šta je profesionalno ponašanje“.

Funkel kaže da je odgovornost nastojao da prebaci i na starije igrače. „Oni imaju više životnog iskustva od divljih, mladih ljudi. Zato sam uvek insistirao na tome da se iskusnima produži ugovor za još najmanje godinu dana.“

Japanska posebnost

Fridhelm Funkel nije iznenađen što upravo Japanac, Kazujoši Mijura, već godinama drži rekord najstarijeg profesionalnog fudbalera. „To možete videti i ovde u Bundesligi, kao i u Ligi šampiona. Makoto Hasebe, takođe Japanac, ima 39 godina i igra veoma dobro“, kaže Funkel. „Japanci su neverovatno disciplinovani, što se tiče pristupa igri, ishrane i tako dalje. Trenirao sam sedam, osam ili devet Japanaca u karijeri. To su toliko sjajni ljudi. Mijuru ne poznajem lično, ali on u timu odmah bude prepoznat.“

Ingo Frobeze je uveren da taj neverovatan učinak nema biološke uzroke. „Inače se Japanci genetski ne razlikuju od nas Evropljana. Postoje različite mišićne kompozicije u određenim delovima sveta, kao što je slučaj sa sprinterima sa Kariba, ali to nije slučaj sa Japancima. Tako da je verovatno sve do njihove discipline.“

Žene u nepovoljnijoj poziciji

Broj starijih, muških sportista je upečatljiv: fudbaler Kristijano Ronaldo ima skoro 38 godina, triatlonac Jan Frodeno 41, igrač američkog fudbala Tom Brejdi nedavno je sa 45 godina završio karijeru, skijaški skakač Norijaki Kasai je sa 50 godina i dalje aktivan.

Jedan je od retkih izuzetaka kada je reč o ženama je brza klizačica Klaudija Pehštajn, koja je sa 50 godina i dalje u vrhunskoj formi. Sportski naučnik Frobeze to objašnjava mišićnom masom, koja je prisutnija kod muškaraca i stoga može da se trenira, „jer mi duže možemo da gradimo na našoj hormonskoj bazi. Do menopauze žene su čak u prednosti jer su motorički veštije, ali hormonalne promene su tada mnogo veće nego kod muškaraca, kod kojih promene nastupaju veoma sporo.“

Kazujoši Mijura je najavio da želi da igra do svoje 60 godine. To je izvodljivo, smatra Frobeze. „Danas je 60 to što je nekada bilo 50. Najmanje dvadeset godina možemo biti 40-godišnjaci. To se postiže redovnim treniranjem, ali posle toga ipak postaje teže. Tada kreće ’gubitak mesa’, još uvek ne znamo tačne uzroke. Posledica toga je gubitak snage i volumena mišića. To više ne može da se nadoknadi treningom“, kaže sportski naučnik.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.