Čuvari demokratije na Balkanu?
23. septembar 2019.
Klasični mediji, televizija, radio, štampa sve više gubi poverenje javnosti a osnovni razlog je mnoštvo informacija koje su dostupne na svakom koraku, u istom trenutku a koje se plasiraju preko društvenih mreža. U toj trci za privlačenjem publike, mediji često izlaze iz okvira onoga što im je zadatak a to je da informišu javnost o činjenicama, dajući progonoze, opet na osnovu činjenica.
U toj borbi za osvajanje medijskog prostora na Balkanu nema kompromisa, što rezultira gubitkom poverenja građana. U zemljama bivše Jugoslavije situacija je manje-više ista a nedavno istraživanje Rojtersa pokazalo je da poverenje u medije nastavlja da pada. Samo u ovoj godini poverenje je palo sa 44 odsto na 42 odsto, a poverenje u vesti na društvenim mrežama još je manje, iako posećenost raste.
Paradoks
„U Srbiji su vam najpopularniji crkva i vojska. Nemoguće je očekivati da budete popularni u tom delu, ja čak to ne bih ni volio", kaže za DW Veljko Lalić, glavni urednik magazina „Nedeljnik“. "Vika koja se diže na medije je u potpunom paradoksu; mislite da mediji koji se ozbiljno bave svojim poslom lažu, dok zapravo svi oko njih lažu", kaže lalić naglašavajući da će biti teško izboriti se s tim.
„Na Tviteru je problem što svi dolaze po vest svog istomišljenika. I vi ste stalno u krugu svojih ljudi. Ne idete na ulicu da protestujete. Kada me neko pita zašto ne objavim nešto, ja kažem ajde ti reci za novine, on kaže pa objavio sam na Tviteru. Zato nemate reakciju javnosti u realnom životu“, kaže Lalić.
Razičito je viđenje i u novinarskoj branši o tome u kakvom su položaju mediji danas, da li gube poverenje javnosti i kako će izgledati taj sadržaj (u poslednje vreme - content) za nekoliko godina. Da li će klasični mediji skroz nestati, da li će doživeti neku vrstu transformacije kako bi mogli ostati na tržištu, o tome je za sada teško govoriti. Činjenica je da televizija gubi veliki deo gledalaca, štampa se gasi jer nije više finansijski održiva a u takvom odnosu snaga, veb-portali se pojavljuju svakog dana.
Mediji nikad jači?
Glavni urednik Večernjeg lista, Dražen Klarić smatra međutim da mediji nikada nisu bili jači. „Nikada u istoriji, mediji u Hrvatskoj nisu bili jači, a ja radim već dugo. Nikada nisu bili jači niti ih se politika više bojala. Međutim, u toj želji da nekada budemo što bolji i što kvalitetniji, zaboravimo na kontekst, uletimo u brzinu i tada nastaju greške koje nam se obiju o glavu na način da gubimo poverenje javnosti“, kaže Klarić, jedan od učesnika Vikend media festivala u Rovinju, koji je i ove godine okupio medijske radnike na jednom mestu.
Novinari sve više nemaju, ili ne žele da imaju, odgovornost za izgovorenu ili napisanu reč. U medijskom prostoru svaka informacija, koja ima negativnu konotaciju, dobija na značaju. Ne postoje više pravila po kojima mora da se piše, ne postoji druga a pogotovo „treća“ strana priče, informacije su neproverene ali su „ugodne“ uvu slušaocu ili čitaocu. Ne radi se naravno o svim medijima, ali je poražavajuće što takvi sadržaji mnogo lakše dolaze do javnosti i budu priihvaćeni.
Niste više potrebni
„Mediji su se ulenjili. Dešava se jedna neverovatna promena, a sve je postalo medij. Sada ti moraš da objašnjavaš sve ispočetka: koja je tvoja uloga, zašto je ona važna, čemu ti sužiš. To je ono što su mediji zaboravili da rade. Sve se menja neveroavatnom brzinom, reći će nam jednom samo da nismo potrebni. Sada je naš posao da se izbrimo za naše mesto. I moramo da kažemo - nema slobode bez slobodnih i profesionalnih medija“, kaže novinar iz Beograda, Slobodan Georgijev, programski koordinator Balkanske istraživačke mreže.
Tihomir Ladišić, novinar N1 televizije iz Zagreba kaže da ponekad kritika koja dolazi prema novinarstvu ima svoju utemeljnost, na način da je medij preblizu postavljen vlasti. „To je nešto o čemu uvek treba voditi računa i za jedan mediji koji želi da ostane na tržištu, slobodan i profesionano angažovan, treba itekako da vodi računa o tome.“
U celoj ovoj lepezi problema sa kojima se suočavaju mediji i novinari danas, od toga da je mali dio njih u potpunosti nezavisan, da se bori sa novim sadržajima i načinima njihovog plasmana koje tradicionalni mediji ne mogu da dostignu pa do fejk njuza i društvenih mreža kao medija, postavlja se pitanje može li se takvo stanje prevazići i opravdati poverenje javnosti ili će se desiti poptuna transformacija, za koju mnogi nisu spremni.