Đukanović odlazi, da bi ostao

„Stvari se moraju promeniti ako treba da sve ostane po starom“, piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Izgleda da je to saznanje dovelo do najnovije rokade u crnogorskoj politici. Milo Đukanović, na različitim funkcijama već 25 godina prvi čovek male zemlje sa 625.000 stanovnika, ne želi da bude premijer. Na njegovo mesto stupa Duško Marković, njegov zamenik u predsedništvu vladajuće DPS i bivši šef tajne službe [...]“

„Formalno odsustvo Đukanovića će malo toga promeniti u ustrojstvu moći u Crnoj Gori. Niko ne može da se oslobodi uticaja moći i bogatstva koje su on i njegova porodica nakupili u poslednjih četvrt veka. U jednom intervjuu pre izbora, Đukanović je rekao da bi mogao da zamisli život bez politike – da nije oženjen njom. Ali, zbog tesne prepletenosti države i privrede, za Đukanovića ne može biti odvajanja od politike.“

„Izbori i formiranje vlade su ostali u senci neobičnih priča o navodnim pokušajima puča. Na dan izbora, vlada je prijavila da je uhapšena grupa od 20 teško naoružanih Srba. Rečeno je da je ona pod vođstvom jednog penzionisanog generala žandarmerije upala u zemlju da bi napravila krvoproliće i uhapsila Đukanovića. U podgoričkom zatvoru sada je 14 osoba koje je već posetio crnogorski ombudsman. Policija još traga za jednim od vodećih zaverenika iz srpske grupe. Bivši srpski šef žandarmerije tvrdi da mu je crnogorska policija namestila igru...“

„Početkom nedelje, srpska vlada je ovoj avanturističkoj priči dodala novo poglavlje: srpski organi bezbednosti su u svoju mrežu uhvatili drugu grupu osumnjičenih, koju ni izdaleka nisu činili amateri kao ono okupljeni oko bivšeg žandarma. Navedeno je da su radili po instrukcijama jedne strane službe, da su operisali iz Srbije i da im je cilj bio Đukanović. Zaplenjeno je, kažu, i 125.000 evra. Đukanović je odmah prihvatio nit priče i izrazio pretpostavku da zaverenici imaju veze sa Moskvom [...] Đukanović već dugo koristi „rusku kartu“ u odnosima sa Zapadom. Njegova stalna upozorenja na uticaj Moskve doprinele su da će Crna Gora, iako nije slobodarska demokratija, uskoro postati najmlađi član NATO“.

Dugi redovi za vize

Magazin Špigel onlajn je objavio tekst o „ekonomskim izbeglicama sa Balkana“ pod naslovom: „Prekršeno obećanje Nemačke“: „Nemačke firme često uzaludno nastoje da zaposle ljude sa Balkana. Čak i oni koji mogu da pokažu radni ugovor, često ne dobijaju vizu. Pri tome je nemačka vlada to obećala.“ „Pre godinu dana, u oktobru 2015, Nemačka je pooštrila pravo na azil kako bi suzbila dolazak ekonomskih izbeglica sa Balkana. Istovremeno je nemačko tržište rada otvoreno za ljude sa Zapadnog Balkana.“

„Pred nemačkom ambasadom u Prištini ljudi svakodnevno stoje u dugim redovima. Iz odgovora nemačke vlade na pismeno pitanje Zelenih u Bundestagu proizilazi da samo čekanje na termin predaje dokumenata potrebnih za izdavanje vize u nemačkoj ambasadi u Prištini traje u proseku dva meseca. Još teža je situacija u Srbiji (2,5 meseca), Albaniji (3 meseca) i Bosni (3,5 meseca). Tome treba dodati dugo vreme za obradu i odgovor – od dva meseca i više. Onaj ko bude odbijen, pa uloži prigovor, mora da se strpi još više...“

„Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu kaže da se na Kosovu dugo čeka zato što tamo postoji veliki broj podnosilaca zahteva. Da je u Prištini već povećan broj članova personala, i da je tamo trebalo obezbediti dodatni prostor za kancelarije i šaltere. Jedan portparol je rekao da ne postoje instrukcije da se zahtevi obrađuju restriktivno ili bilo šta slično.“