Đukanović: Poziv NATO – kruna reformi

DW: Šta ima novo u kontekstu poziva koji je NATO uputio Crnoj Gori?

Milo Đukanović: Crna Gora je dobila poziv krajem prošle godine. To je ne samo najvažnije ostvarenje 2015, već i kruna naših reformskih napora – od proglašenje nezavisnosti, do danas. Za Crnu Goru to vidimo kao istorijsku prekretnicu, u smislu odluke o pripadnosti jednom novom sistemu vrednosti – sistemu vrednosti evroatlantske zajednice. Takođe, mislimo da je to važan zamah daljem unapređenju stabilnosti i razvoja regiona Zapadnog Balkana. Kao što znate, od 2008. godine, kada su Hrvatska i Albanija ušle u NATO, nije bilo prijema novih članica – uopšte, pa ni sa Zapadnog Balkana. Nažalost, u tih osam godina imamo i evropsku ekonomsku krizu. To je na neki način vreme u kojem se zamagljivala jasna, evropska perspektiva balkanskih zemalja. Naravno, tu okolnost su koristili protivnici NATO i Evropske unije. Oni su pokušavali da u zapadnobalkanskim zemljama ožive neke iluzije o mogućim alternativama evropskoj i evroatlantskoj integraciji. Zato mi mislimo da je poziv Crnoj Gori i naš dobar napredak na putu evropskih integracija, ohrabrenje za sve na Zapadnom Balkanu.

Naravno, protivnika NATO ima i u Crnoj Gori, kao i van nje. Recite nam nešto više o protivnicima u zemlji, o uticaju opozicije. Kako nameravate da prevaziđete te otpore?

U pravu ste, crnogorsko društvo jeste društvo koje je politički podeljeno. Kao što se sećate, tako je bilo i na referendumu o obnovi nezavisnosti 2006. Rekao bih da je najveći deo onih koji su tada bili protiv Crne Gore, danas protiv Crne Gore u NATO. To samo potvrđuje da smo mi ustanovili vrlo autentičnu liniju podele u crnogorskom društvu. Mi smo pre referenduma govorili da želimo nezavisnost da bi išli putem usvajanja vrednosti Evrope i evroatlantske zajednice. Naši konkurenti su nam nudili da se zadržimo na balkanskim bespućima. Iskreno, nadao sam se da ćemo uspeti da veći deo njih prevedemo sa njihove obale na naš kolosek, ali, kao što znate, godine krize nisu najpodobnije za tu vrstu emancipatorskog poduhvata. Ipak, to se malo promenilo i ja mislim da je danas proevropski pokret u Crnoj Gori jači nego što je bio pokret za nezavisnost 2006. Pri tom ne bih nipošto oponirao Vašoj osnovnoj tezi da imamo i dalje političke protivnike koji su i protiv nezavisnosti, i protiv NATO.

Nedavno se u Podgorici glasalo o poverenju Vladi. Kasnije ste dali konkretan predlog svojim političkim oponentima… Šta se konkretno desilo?

Nakon što smo dobili pozivnicu za NATO, predložio sam da idemo na izbore, ali opozicija je kazala da nije spremna za izbore. Oni su izašli sa uobičajenim tezama kojima su pokušali da ospore legitimitet vlade. Ja sam kazao: „U redu, ako ne želite izbore, čekaćemo da se saglasimo oko nekog budućeg termina. Ali, u međuvremenu, na moju inicijativu, proverićemo tačnost Vaše teze da je ova vlada bez legitimiteta.“ Rasprava u parlamentu trajala je tri dana i na kraju je vlada dobila poverenje većine. Finale te rasprave je zapravo bila moja ponuda opoziciji. Kazao sam im sledeće: „Ne slažem se s Vašim ocenama da su dosadašnji izborni procesi u Crnoj Gori bili neregularni. Sve dosadašnje izbore pratio je OEBS i Savet Evrope i dali su pozitivne recenzije. Ali ja respektujem da Vi, kao naši konkurenti, sumnjate u regularnost izbora. Hajde da otklonimo tu sumnju. Dakle, izvolite, uđite u Vladu – ne zato što me neko na to prisiljava, niti Vam to nudim simbolički. Nudim Vam mesto potpredsednika Vlade, ministra finansija, ministra unutrašnjih poslova, ministra poljoprivrede i ministra socijalnog staranja. Zašto baš ti resori? Zato što su tu ključni resursi za koje Vi sumnjate da se zloupotrebljavaju u izborne svrhe. Dakle, hteo bih da uđete u Vladu, da odagnate svoje sumnje, da pomognemo sledećoj vladi da, kada se sastavi nakon izbora, funkcioniše s punim poverenjem i bez osporavanja iz bilo kojeg dela parlamentarne scene.“ Sada traju pregovori. Mislim da je opozicija bila zatečena tom ponudom i oni još uvek razmišljaju da li će je prihvatiti ili neće.

Kada je reč o Crnoj Gori, ima mesta i za kritike – po pitanjima vladavine prava, korpucije i mnogim drugim reformama. To verovatno čujete i u razgovorima sa međunarodnim partnerima. Šta Vi zapravo želite konkretno da uradite i gde su Vaša težišta da biste pritisak tih kritika malo smanjili. Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc je, recimo, jedan od onih koji to relativno često pominje…

U Crnoj Gori, naravno, ima svih problema koje možete videti u društvima na sličnom nivou razvijenosti, posebno u balkanskim društvima. Međutim, složio bih se i sa Vama. Percepcija je da su u Crnoj Gori ti problemi veći nego u nekim drugim društvima. Otkuda taj dodatak u odnosu između realnog i konkretnog? Kompletnu takvu sliku stvarala je Miloševićeva politička struktura u vremenu našeg sukoba. Tim političkim repertoarom se i tada i danas služila današnja opozicija koja je ostala dosledna Miloševiću i njegovim idejama do današnjeg dana. Šta mi radimo da to promenimo? Vrlo transparentno radimo na ostvarivanju svojih ciljeva. Otvorili smo 22 pregovaračka poglavlja sa Evropom i vrlo dobro napredujemo. Dobili smo pozivnicu za NATO. Ja ne mislim da bi nas Evropa pustila tako duboko u pregovarački proces, niti bi nas NATO pozvao, da smo mi onakvi kakvim nas je slikao Milošević. Napokon, i ovaj pozivi opoziciji – da li mislite da bi takav poziv opoziciji uputio neko ko ima razloga nešto da sakrije, neke svoje sumnjive radnje? Ja mislim da ne bi.

Velika tema na Balkanu je izbegličku pitanje. Crna Gora, Albanija i Kosovo za sada su još uvek pošteđeni toga. Kako se Crna Gora priprema za eventualnu promenu glavnog toka izbegličke rute?

Pažljivo pratimo sve što se događa. U dispoziciji je odgovornog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji da deli sve ono što su napori EU u saniranju jednog teškog problema. Potpuno smo mobilisali sve strukture domaće politike da budemo spremni za eventualnu promenu rute. I naravno da ćemo u potpunosti slediti ono što će biti politika zemalja-članica EU i zemalja iz našeg regiona.