Šamar Kijevu

Do danas se može osetiti tuga, uzduž ulice Institutskaja, pored hotela „Ukrajina“ pred Majdanom, sve do vladinih zgrada: portreti, cveće i lični predmeti koji podsećaju na ljude ubijene za vreme protesta. Najmanje 49 žrtava je zabeleženo samo oko 20. februara prošle godine. Najveći broj njih poginuo je kada je jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova „Berkut“ otvorila vatru. Nedaleko od glavnog trga u Kijevu, u predsedničkoj palati u ulici Luteranska, skoro istovremeno su pregovarali ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske sa bivšim ukrajinskim predsednikom Janukovičem. To su bili dramatični trenuci. Na kraju je život u nemirima izgubilo sto ljudi. Danas ih u kijevu nazivaju „Sveta stotina“.

Nema napretka u istrazi

Ukrajinci su potom izabrali novog predsednika. Nakon što je Petro Porošenko stupio na dužnost, građani su izabrali i novi parlament, demokratski je formirana vlada. U stvari, to bi trebalo da budu idealne pretpostavke za rasvetljavanje odgovornosti za nasilje. Međutim, po mišljenju Saveta Evrope, to se nije desilo. Ta institucija kritikuje ukrajinsku vladu jer nije postigla „supstancijalni napredak“. To je šamar proevropskoj eliti u Kijevu. Čak je međunarodno telo, koje je radi utvrđivanja istine osnovao generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, optužilo kijevsko Ministarstvo unutrašnjih poslova da je zauzelo „nekooperativno i odugovlačeće“ držanje prema međunarodnim istražiocima. Predsednik tog međunarodnog tela Nikola Braca, dodao je da je istragu isto tako blokirala ukrajinska tajna služba SBU. On tvrdi da tamo naprosto nisu zainteresovani za rasvetljavanje istine.

Posle pucnjave na Majdanu, stari režim uklonio je dokaze, smatra Braca i dodaje da je istraga „pravi izazov“. Međutim, te teškoće, po njemu, ne objašnjavaju neke stvari – recimo tamo gde je, uprkos uklanjanju dokaza, bilo moguće voditi istragu. Pre nekoliko nedelja, na godišnjicu protesta na Majdanu, ukrajinski predsednik Porošenko izneo je teške optužbe na račun Moskve, tvrdeći da je jedan savetnik ruskog predsednika Putina direktno umešan u zbivanja na Majdanu i otvaranje vatre na demonstrante. Međutim, stručnjaci koji istražuju čitav slučaj u ime Saveta Evrope, tvrde da je to još uvek „otvoreno pitanje“.

„Dovoljno vremena za uništavanje dokaza“

Već pola godine na južnom delu Majdana, na Spomeniku nezavisnosti, istaknut je ogroman poster koji podseća na proteste i žrtve. Igor, dvadesetogodišnji student iz južnoukrajinskog mesta Mikolajiva, posmatra detalje na posteru: „Nisam bio na Majdanu, sve sam gledao na televiziji. Ali sve do danas nije se ništa promenilo“, kaže on i dodaje: „Ako krivci do danas nisu pronađeni, onda znači da institucije isto rade kao i pre“. Igor kaže da su se promenila jedino imena ljudi na vlasti. U ulici nadomak Majdana, Natalija Sirotinska (43) sve to vidi drukčije: „Koliko je vremena potrebno za uništavanje dokaza?“ Prema njenom mišljenju, već bi samo jedan dan bio dovoljan, a predstavnici starog režima su bili mnogo duže na funkcijama.

Ta profesorka muzike kaže da su mnogi pobegli na Krim otkako je Rusija anektirala ovo poluostrvo. Nešto dalje, Olena (23) sumnja da je posredi nešto sasvim drugo. Po njoj su možda neki predstavnici sadašnje demokratske vlasti primenili nasilje. I zaista, na policajce je takođe pucano kada je nasilje eksaliralo. Olena kaže da sadašnji predstavnici vlasti „neće da vode istragu sami protiv sebe“. Ona smatra da su politički reformisti, koji se zalažu za demokratiju i pravnu državu, u Ukrajini još uvek suviše slabi. Janukovičev režim, dodaje ona, i dalje živi u hodnicima Ministarstava.

Gnev zbog vlade u Kijevu

Ipak, postoji jedna razlika. Ukrajina je u ratu. Ujedinjene nacije navode brojku od 6.000 mrtvih. Vlada mobiliše vojnike da bi se borili protiv proruskih separatista na istoku zemlje. Bivši demonstranti, koji su se zalagali za ljudska prava i jednake šanse za sve, postaju vojnici. Svakih 45 dana po rotacionom principu vraćaju se sa fronta kući. Svjatoslav se pre dvanaest dana vratio sa fronta kod Luganska. Tvaj tridesettrogodišnji čovek kaže: „Kako je to moguće? Cela godina je prošla, a niko nije u zatvoru“. On smatra da je to nečuveno, i gnev zbog „onih u Kijevu“ raste.