Šanse i rizici poslovanja s Iranom

Iran se godinama borio s posledicama sankcija koje su uveli SAD, EU i UN kako bi naterali Teheran na odustajanje od svog nuklearnog programa za koji se smatralo da služi razvoju atomske bombe. Nakon što je saopšteno da je Iran ispoštovao sve dogovore, a sankcije postepeno počele da nestaju, iranski predsednih Hasan Rohani krenuo je na trijumfalnu turneju po Italiji i Francuskoj. Tamo je već dogovorio isporuku 100 aviona tipa Erbas.

San svakog ulagača?

Strani ulagači i iranski preduzetnici zadovoljno trljaju ruke. „Iranska ekonomija je jako patila zbog sankcija i drugih problema. Pozitivan učinak imalo bi čak i minimalno otvaranje ekonomije“, kaže Farhad Alavi. Ovaj iransko-američki advokat je jedan od šefova Akrivis Law Group, firme specijalizovane za ekonomske sankcije. „Euforija zbog ukidanja sankcija je velika, ali sigurno će potrajati neko vreme dok ne doživimo stvarnu reformu iranske ekonomije“, prognozira Alavi u razgovoru za DW.

Iran je na papiru u mnogim pogledima san svakog ulagača. Ta zemlja je na drugom mestu po broju stanovnika na Bliskom istoku, iza Egipta. Osim sirovina, Iran ima i mladu i dobro obrazovanu radnu snagu. Svetska banka procenjuje da je ova država u regionu odmah iza rekordera Turske po broju korisnika interneta.

No rizik predstavlja loša infrastruktura. Problem je i složena struktura privrede, čiji veliki delovi pripadaju državi. Pozitivna vest o ukidanju sankcija ne može prikriti masovne probleme kao što su raširena korupcija i nedostatak transparentnosti pri donošenju zakona. Nagomilani problemi moraju da se rešavaju ukoliko vlada želi da ostvari svoj ambiciozni cilj: privredni rast od osam odsto idućih pet godina.

Politički i finansijski izazovi

„Država u stvari nema dugova u inostranstvu. Dakle, za strane banke ona bi trebalo da bude idealan klijent“, piše u jednom saopštenju Mihael Tokus, predsednik Nemačko-iranske trgovačke komore. No upravo bankarski sektor predstavlja jedan od najvećih rizika za međunarodnu trgovinu. Nakon atomskog sporazuma s Teheranom, američko Ministarstvo finansija je izdalo smjernicu prema kojoj se „američkim građanima i preduzećima zabranjuju transakcije i trgovina s iranskom vladom“. To znači da su, kada se radi o trgovini s Iranom, onemogućena plaćanja iz SAD, bilo kreditnom karticom ili preko Pejpala.

„Banke se još uvek ne osećaju sigurno u Iranu. Razlozi su nejasno zakonodavstvo i nestabilna aktuelna situacija“, pojašnjava Alavi. I političke napetosti su problem: „Šta će se dogoditi ako se aktuelni politički kurs između dve zemlje odjednom promeni nakon novih izbora?“ Ovi izbori – misli se na dolazeće predsedničke izbore u Americi. Republikanci, koji imaju većinu u Kongresu, pokušali su svim sredstvima da spreče sklapanje atomskog sporazuma.

Nemačka bi da prodaje

Nemački privrednici se nadaju ponovnom oživljavanju poslovnih odnosa s Iranom. Pre uvođenja sankcija Nemačka je bila drugi najvažniji iranski trgovinski partner. No nakon uvođenja sankcija, to je mesto vrlo brzo zauzela Kina. Ako Evropa, a time i Nemačka, žele povratak na iransko tržište, sada moraju da se izbore s jeftinijim proizvodima i ponudama iz Kine i Indije.

Uprkos tome, Nemačka trgovačka komora smatra da ima mnogo prostora za ekonomsku saradnju. Ona predviđa da bi Nemačka od izvoza u Iran idućih godina mogla da zaradi pet milijardi evra, a dugoročno i dvostruko više.

Iranski predsednik Rohani godišnje očekuje 46 milijardi evra stranih investicija. To bi se moglo kositi s interesima Nemačke. „Nemačku znatno više interesuje da izvozi u Iran nego da ulaže u proizvodnju u toj zemlji“, kaže Golverdi Golestani, preduzetnik iz Teherana i bivši predsednik nacionalnog Udruženja proizvođača automobilskih delova. „S druge strane Iran želi da proširi domaću proizvodnju, stvori radna mesta za mlade i podstiče industriju“, objašnjava Golestani.

Za pravnika Alavija to je i pitanje vremena: „Zakone možete promeniti preko noći. Ali što se tiče njihove primene, to može potrajati i do dve godine. A i to je vrlo optimistična procena.“ On dodaje da svakome ko želi da posluje u Iranu i sa Iranom trebaju dve osobine: strpljenje i opreznost.