Šešelj neugodan za bivše prijatelje

„Vojislav Šešelj je čovek iz prošlosti. Više od jedne decenije je u Hagu trajao proces zbog njegovih navodnih zločina u jugoslovenskom ratu. Sada se vraća u Beograd, što uznemiruje tamošnju vladu“, piše Berliner cajtung. „Šešelj, nekada strah i trepet kao šef paravojske u secesionističkom jugoslovenskom ratu, a kasnije ultranacionalistički vođa Radikalne stranke, u februaru 2003. (kada se dobrovoljno predao, prim. red.) imao je kod svojih pristalica imidž narodnog heroja i borca za slobodu. Kada je prošle sedmice Haški tribunal odlučio o puštanju na slobodu, čak ni bivši partijski prijatelji nisu želeli njegov povratak. Jer oni sada tvrde da su preobraćeni. Najvažniji funkcioneri Radikala su 2008. okrenuli leđa Šešelju i osnovali Naprednu stranku. Danas vladaju i veruju da su na putu reformi ka Evropskoj uniji – što ih nije pokolebalo da prošlog meseca održe vojnu paradu za Vladimira Putina, koja se graničila sa slavljenjem kulta ličnosti.

Usred te rastrzanosti, Šešeljev povratak je prilično neugodan, to je čovek čija je fantazija nekada bila da se Hrvatima kopaju oči zarđalim kašikama. Hrvatska, između ostalih, danas odlučuje da li komšijska zemlja sme u Evropsku uniju. Iz vladajućih krugova u Beogradu se čak čuje da iza oslobađanja Šešelja stoji zapadna zavera čiji je cilj, kako pretpostavlja jedan ministar, destabilizacija reformatorskog premijera Aleksandra Vučića. Zaista mnogi u Beogradu veruju da Šešeljev povratak može da udahne novi život njegovim Radikalima, koji su u međuvremenu potonuli u beznačajnost“, dodaje Berliner cajtung. To je ujedno jedini nemački list koji danas donosi osvrt na dolazak Šešelja u Beograd, ostale novine su tom događaju posvetile najviše kratku vest.

Tišina i nerazumevanje

Više se izveštava o juče okončanoj poseti Edija Rame. Ovde izdvajamo komentar bečkog lista Prese: „Albanska manjina u Srbiji priredila je oduševljeni prijem gostu iz daleke matice, koji je dočekan kao mesija. Hiljade su nagrnule na ulice Preševa kada je pristizala limuzina Edija Rame. Aplauzom i albanskim zastavama su znatiželjni slavili svog idola. Jer Rama je samo dan ranije svom kolegi Aleksandru Vučiću u Beogradu rekao nediplomatski jasno mišljenje: Srbija treba da prizna nepovratnu realnost nezavisnosti Kosova.“ List navodi da je srpska bulevarska štampa bila ogorčena tim Raminim rečima, a da je posetom izgleda zadovoljan samo Brisel koji je i primorao dve zemlje iz evropske čekaonice na zbližavanje.

Portal Bavarske televizije takođe donosi komentar: „Srbi i Albanci su nekada bili na istoj strani, na Kosovu polju, protiv turskih zavojevača. Ali od tada su prošli vekovi. Danas je Kosovo minsko polje između Beograda i Tirane.“ Autorka navodi da je Ramin poziv Srbiji da prihvati nezavisnost Kosova bio „provokacija“, a da je Vučić „očekivano eksplodirao i uzvratio vatru“. „Kada se dim razišao, obojica su rekli da će Albanija i Srbija naravno sarađivati. Recimo u pisanju zahteva Briselu. Jer i Tirana i Beograd žele novac od EU za gradnju železnice i autoput koji će ići i kroz Kosovo. Dobro je što ima Evropske unije. Srbija i Albanija žele da joj pripadaju i to što pre. Ali moraće da pričekaju i najpre posvršavaju domaće zadatke: normalizuju odnose, priznaju manjine, pokrenu privredu i izgrade civilno društvo. Zato ove dve zemlje moraju dalje da razgovaraju, iako se posle 68 godina tišine i dalje ne razumeju.“