Škola kod kuće: kako to izgleda u Nemačkoj
20. mart 2020.
Jedanaestogodišnji Aron i njegov prijatelj se svakoga jutra nalaze tačno u pet do osam kako bi zajedno učili. Sednu za sto u radnoj sobi u kojoj na jednoj tabli stoji napisano: Home-School 7:55-13:15. Tu simulaciju školske nastave toliko su ozbiljno shvatili da su i na vratima WC-a nalepili natpis School-WC – na engleskom, jer im je to ipak zvučalo malo više kul nego na nemačkom.
Ta dva dečaka pohađaju peti razred jedne gimnazije u Bonu (u Severnoj Rajni Vestfaliji osnovna škola traje četiri godine, a onda od petog razreda počinje srednja škola, prim.aut). nastavnici njihovim roditeljima mejlom šalju radne materijale i zadatke koje moraju da obrade – i to iz svih predmeta. Roditelji elektronskom poštom dobijaju i rešenja, pa mogu i da ispravljaju zadatke, a nastavnici nude i opciju da im se rešeni zadaci vrate mejlom, pa da ih oni isprave.
„Najavili su nam da će nam iduće nedelje dati zadatak i iz fizičkog“, priča nam Aron kojeg smo posetili tokom jednog „velikog odmora“. On, za razliku od svog prijatelja s kojim uči, nije baš srećan što svako jutro mora da ustaje „u cik zore“, ali pristao je na ovu ranoranilačku nastavu zato što mu je zabavnije da uči u društvu.
„Ovo je za mene spas i samo molim Boga da nam ne uvedu zabranu izlaska iz kuće, jer ne znam kako bih motivisala Aarona kad bi morao da uči sam. To bi bila velika patnja“, objašnjava nam njegova mama koja svakog drugog dana odlazi na posao u Keln. Tada njen sin menja „učionicu“ i „ide u školu“ kod svog prijatelja.
„Da li vam nedostaje prava škola“, pitamo ih. „Ne“, složno odmahuju glavom, iako se žale da im je neke stvari, pogotovo iz matematike, teško da shvate bez objašnjenja nastavnika. Tu onda moraju da pomažu roditelji.
„Čini mi se da je ovo što su dobili za ovu prvu nedelju škole kod kuće malo previše“, žali nam se Aronova majka.
-pročitajte još: Spisak mera koje preduzima Nemačka
Lekcija iz matematike u obliku videa
Aronov najbolji prijatelj Luka ide u jednu drugu bonsku gimnaziju – i ima potpuno drugi ritam učenja. On i njegova 15-godišnja sestra se prvo naspavaju, doručkuju, izađu u šetnju sa psom (dok još smeju), pa tek onda sednu za radni sto i bace se na zadatke koje su dobili od svojih učitelja.
Luka će u iduće tri nedelje do praznika da dobija samo zadatke i radne materijale iz tri glavna predmeta – matematike, nemačkog i engleskog – uglavnom u obliku pdf-dokumenata elektronskom poštom. Nastavnica iz matematike se, međutim, posebno potrudila i snimila mali video u kojemu je objasnila kako se računa s različitim mernim jedinicama i poslala svojim učenicima link. Ponudila im je mogućnost da joj pošalju pitanja, pa će ona da snimi male video-klipove u kojima će da im dâ odgovore.
Ni Luki još ne nedostaje škola, kaže, iako on uči sam. U početku je, uz pomoć roditelja, zadatke koje je dobio za prvu nedelju u pet blokova. Svakoga dana mu treba otprilike dva sata da odradi ono što je zamislio. „To mi je okej. Odradim šta imam i onda sam slobodan“.
Za sada još uživa u velikoj količini slobodnog vremena, kasnim odlascima u krevet i kasnom ustajanju – pitanje je da li će tako biti i nakon tri do četiri nedelje, odnosno do 19. aprila do kada će škole u Severnoj Rajni Vestfaliji sigurno da ostanu zatvorene.
Zahtevnija komunikacija s učenicima viših razreda
Njegova sestra Lena i njena prijateljica Sara već malo drugačije gledaju na školu kod kuće. I one, naravno, uživaju u činjenici da ne moraju da ustaju u 7 ujutru, ali tinejdžerkama već nakon nekoliko dana nedostaje društvo iz škole. Osim toga, njihovi nastavni sadržaji su složeniji, pa često imaju pitanja na koja ni roditelji ne znaju da im daju odgovore. One sa svojim nastavnicima komuniciraju na platformama poput moodla – softvera za elektronsko učenje, preko kojeg mogu da se organizuju kursevi i testovi i schul.clouda – softvera za poruke za roditelje i nastavnike. Uče same, a kad zapne, razmenjuju poruke preko telefona sa prijateljima iz razreda. Odgovor, kažu nam devojke, uvek brzo stigne.
-svi DW-tekstovi o korona-virusu OVDE
Sarin razredni starešina je, osim toga, zakazao za svaki ponedeljak u 11:30 video-konferenciju preko Zooma, na koju su pozvani svi učenici. Na prvu su se, kaže Sara, ovog ponedeljka uključili svi učenici. Na njoj im je nastavnik dao sve organizacione informacije i pitao ih da li ima nešto što je nejasno oko zadataka koje su dobili od pojedinih nastavnika. „To dobro funkcioniše. U mom razredu svi imaju računar, tablet ili pametni telefon, pa svi mogu da se uključe, a direktna komunikacija je uvek bolja nego prepiska preko mejlova“, kaže Sara.
Osim što joj se sviđa to što ne mora da bude u razredu svakog jutra u 7:50, dopada joj se i to što sada može da uči tempom koji njoj odgovara. „Za neke predmete mi treba više vremena, za neke manje, pa je dobro da vreme mogu sama da rasporedim.“
Učenice provedu nad knjigom, kako kažu, oko tri do četiri (ne školska nego puna) časa dnevno. „To je manje nego što inače provodimo u školi, ali čini mi se i da je napornije i intenzivnije, verovatno zato što radim s više koncentracije i pažnje, ali i bez pauze“, kaže Lena.
Malo ih brine – tu su složni i mlađi žaci Aron i Luka, i 15-godišnjakinje Sara i Lena – to šta će biti kada se vrate u redovni školski program u kojemu ih čekaju testovi, kontrolni i drugi školski zadaci. „Nastavnici su nam već najavili testove odmah nakon uskršnjih praznika“, žali se Aron. Njegova mama se na to samo smeška. U očima joj se može pročitati: E, kad bi te testove zaista pisali! To bi, naime, značilo da se život vraća u normalu.