Pobeda, i to neočekivano ubedljiva pobeda Donalda Trampa, izazvala je paralizu. U najmanju ruku, u Evropi i Nemačkoj. Tu, očigledno, vladaju nedoumica, zapanjenost i užasnutost. I to uprkos svom trudu da se transatlantski odnosi sačuvaju kao važni. Pravi moto za ove prve sate posle događaja glasi, uprkos svemu: niko zaista ne poznaje Donalda Trampa. Naravno, njegove namere, ideje i planovi, poznati su iz predizborne kampanje, kao i njegov neotesani stil. Njegovi izgredi, kao i njegova zapaljiva retorika, mačizam i rasizam. No, u izbornoj noći videli smo takođe da se on, nakon kampanje pune uzajamnog blaćenja, trudi da Ameriku pomiri sa njom samom, kao i da bude fer prema partnerima širom sveta. Naprosto, mora se sačekati.
Niko nije bio spreman za Trampa
Uprkos tome, u zapadnim prestonicama, naravno i u Berlinu, Trampova pobeda jeste najgori mogući scenario. Na to niko nije bio spreman. I niko ne zna ko će ubuduće da odlučuje u spoljnoj, bezbednosnoj, odbrambenoj politici ili u oblasti zaštite životne sredine. Tramp je, naime, u Republikanskoj partiji autsajder. On se ne oslanja na poznate stranačke uglednike i korifeje. On nema neformalna poznanstva sa njima, niti otvorene kanale za komunikaciju. To celu stvar ne čini jednostavnijom, jer Tramp će se najverovatnije okružiti ljudima koji su na političkom parketu uglavnom neiskusni i nisu umreženi.
To će imati posledice: u ekonomskoj politici, u kojoj se pre svega radi o slobodnoj trgovini širom sveta. U spoljnoj i bezbednosnoj politici gde je reč o Iranu, o samorazumljivoj poziciji Vašingtona na Bliskom istoku. Radi se i o krhkom odnosu sa Rusijom i Kinom, i o tome da li će se Amerika prema tim dvema velesilama definisati kao partner ili kao rival. Da li je za Sjedinjene Američke Države NATO i dalje kolektivni sistem bezbednosti Zapada? Da li Tramp stoji iza tog savezništva? Ili veruje da Evropljani moraju više da plate za svoju bezbednost? To je test opterećenja za Zapad.
Tramp ne pripada staroj eliti
Novi američki predsednik je velika nepoznanica. On je, paradoksalno, otelotvorenje trijumfa provincije nad metropolom, mada je u stvari milijarder iz Njujorka. To je pobeda sela nad gradom. Unutrašnjepolitički gledano, on nije čovek dosadašnjih elita. Zato neće biti lako naći načina da mu se pristupi. No, ovaj šok koji j sve paralisao, ima u sebi i nešto dobro. On vodi ka trezvenosti.
Proći će dovoljno vremena do januara kada će Donald Tramp da se useli u Belu kuću kao 45. predsednik Sjedinjenih Država i svi mogu da se za to pripreme. Trampova pobeda je rez, možda čak i istorijska skretnica. Međutim, to ne mora da znači kraj dosadašnjoj saradnji Zapada. Ali biće u svakom slučaju neugodno, jer je sigurno samo jedno: da je Tramp atipičan.