Šou-biznis (ne) menja svet

Za mnoge nemačke medije Hladni rat je u punom jeku, pa tako neki evrovizijsku pobedu Končite Vurst, austrijske pevačice sa bradom, vide isključivo kao poruku političarima u Kremlju. „Svet šlagera pokazao je crveni karton homofobičnom svetu Vladimira Putina“, piše recimo Vestfalen blat (Bilefeld). „Prema ruskim konzervativcima, gej-transvestit tankog struka i zagasito crne brade otelotvoruje svu izopačenost Zapada. Oni bi najradije zabranili prenos takmičenja. Ipak, ni zabrane ne mogu da zaustave vreme. Mnogo bodova koje je Končita Vurst dobila iz Rusije i Ukrajine, kao i priznanje od ruske delegacije u Kopenhagenu, govore za sebe“, piše list. Na kraju, kolumnista kritikuje i sve gledaoce u hali koji su zviždali bliznakinjama Tolmačevi, koje su pevale za Rusiju.

Eurosong ne treba tek tako otpisati kao kičasti šou, smatra komentator lista Noje vestfeliše (Bilefeld). „Finansijska kriza, bankarska kriza, evroobveznice, kišobran za spas evra, kriza u Ukrajini, ruska aneksija Krima – evropska ideja pamti i bolje dane. Zato je Evrovizija u Kopenhagenu došla u pravom trenutku. Tamo se moglo doživeti ono što bi Evropa zapravo trebalo da bude: mirno i srećno kulturno takmičenje u zajednici zajedničkih vrednosti. Možete držati ovo muzičko nadmetanje za kičasto, iščašeno ili banalno, ali ono prenosi poruke koje politika zaboravlja: osećaj zajedničke pripadnosti Evropi, emocije za ovaj kontinent. O tome govori 180 miliona gledalaca.“

WAZ iz Esena piše: „Od subote se govori o novoj toleranciji u Evropi i o šamaru svim homofobima. Budalaštine. Slične nade čule su se i 1998. kada je pobedila transseksualna pevačica Dana iz Izraela. I ništa se nije promenilo, bar ne u zemljama u kojima postoji otvorena diskriminacija homoseksualaca. Ali ne bi bilo pravedno insinuirati da je Vurst pobedila zbog svoje seksualne orijentacije. Pobedila je jer je imala najbolji nastup. I nije pobedila u prvom redu ni za Austriju ni za LGBT pokret nego – za sebe. I tu nema ništa loše, Eurosong je još uvek šou-biznis. Zato samo naivni mogu misliti da će jedno veče u Kopenhagenu promeniti homofobičnu politiku nekih nacija.“

Niko nije obavezan da se divi Končiti Vurst ili njenoj pesmi, a kamoli da propagira travestiju, piše Algemajne cajtung (Majnc), ali Eurosong je kao svojevrsni otisak života, u kojem treba da ima mesta za sve. „Ne treba stilizovati Pesmu Evrovizije u svetsko glasanje o Putinu i njegovim fašistoidnim potezima. Ipak, takmičenje u Kopenhagenu bilo je poruka koliko je važno poštovati i uvažavati ljude, čak iako nismo istomišljenici. Takva poruka, primera radi, nije mogla da se pošalje sa homofobičnih Olimpijskih igara u Sočiju, gde se okupila divna zajednica sportskih funkcionera“, piše list. A o samoj Končiti – pa ta brada je prihvatljivija od mnogih tetovaža i pirsinga u nosu koje svakodnevno viđamo na televiziji, navodi se u komentaru i podseća: „Na Eurosongu 2006. pobedili su Finci koji su izgledali kao gubavi zombiji.“

„Končita Vurst je ekstremna“, piše Mitelbajeriše cajtung (Regensburg). „Duga kosa, uska večernja haljina i brada. Ko ne bi pogledao? Ali ko posluša, čuće da Vurst može više od puke provokacije. Austrijski transvestit i umetnik Tom Nojvirt, koji se krija iza Končite, ima glas i harizmu. I zbog toga je njegova umetnička figura zasluženo pobedila. Ta pobeda je bila očekivana, pored ostalih nastupa u kojima su loše kompozicije maskirane svim onim razigranim i razmahanim balskim haljinama. Vurst je bila jedina umetnica koje ste mogli da se setite posle 26 pesama“, smatra kolumnista i dodaje: „Dobro, ni Holandija nije bila loša.“