Španiji milijarde bez uslova da štedi

Španije će nakon velikog oklevanja ipak zatražiti finansijsku pomoć za reanimaciju svojih prilično oslabljenih banaka. Odluka je donesena nakon telefonske konferencije ministara finansija evrozone, upriličenoj tokom subotnjeg popodneva.

Šef grupe zemalja evrozone Žan Klod Junker potvrdio je i da je postignut dogovor o pozitivnom odgovoru na zahtev španskih vlasti. Francuski ministar finansija Pjer Moskovici ističe da je odgovor zemalja evrozone na zahtev Madrida još jedna potvrda solidarnosti. Podršku zahtevu Španije pozdravila je i šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard.

Do 100 milijardi evra pomoći

Obim finansijske pomoći i dalje je nepoznat. Čeka se na konačne analize bankarskog sistema u Španiji. Procene o tome, koliko je kapitala španskim bankama potrebno, biće poznate narednih dana. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je ipak želeo da ukaže na to, da u pružanju pomoći postoje određene granice. „Dogovorili smo se da napravimo aranžman koji bi Španiji omogućio pomoć do 100 milijadi evra. Taj iznos je i prema procenama vlade u Madridu, ali i stručnjaka MMF-a u svakom slučaju veći, nego što će im na kraju biti potrebno.“

Novac bi trebalo da bude prebačen Fondu za restrukturiranje španskih banaka, koji će biti odgovoran za prosleđivanje kapitala najugroženijim bankama. Šojble naglašava da u svemu tome najveću odgovornost imaju španske vlasti. „Španija je ta koja novac mora da vrati“, rekao je nemački ministar.

Četvrta zemlja zatražila pomoć

Time je nakon Grčke, Portugala i Irske, Španija postala četvrta zemlja evrozone, kojoj je potrebna pomoć Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Kreditne obaveze zemalja kojima je pomoć već odobrena dosegle su sumu od 200 milijardi evra. Sada će dugovanja prezaduženih evropskih zemalja iznositi 300 milijardi. Doduše, to je još uvek manje od polovine fonda kojim raspolažu Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) i Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF).

Zvanično upućivanje zahteva vlasti u Madridu očekuje se narednih dana. Kada to bude i formalno učinjeno, Evropska komisija, Evropska centralna banka i španska vlada započeće razgovore o uslovima koje Španija za dobijanje kredita treba da ispuni.

Za razliku od Grčke, Portugala i Irske, Brisel najverovatnije neće insistirati na sveobuhvatnim merama štednje. Drugim rečima, Španija neće biti na spisku finansijskih kontrolora „trojke“ (ECB, EK, MMF).

Zahtevi se odnose samo na bankarski sektor

S obzirom da je polovina kreditne pomoć namenjena dokapitalizaciji i restrukturiranju španskih banaka, vlada u Madridu mora da se pobrine samo za pokrivanje troškova saniranja u bankarskom sektoru.

Velikih mera štednji i reformi, Španija će po svemu sudeći biti pošteđena. U prilog toj tezi ide i izjava nemačkog ministra Šojblea. „Španija je načelno na dobrom putu. Ona je već sprovele strukturne reforme. Sada kada njene banke budu imale dovoljno kapitala, nesigurnost na finansijskom tržištu biće eliminisana“. On je doduše izrazio nadu da će 100 milijardi evra pomoći, ovoga puta zaista biti dovoljno i da Španiji neće biti potreban dodatni program pomoći.

Autor: Martin Bone, Jakov Leon
Odgovorni urednik: Dijana Roščić