Špekulanti izgladnjuju svet

Kada u Obali Slonovače dobro rodi kakao – njegova cena je niska jer ga ima dovoljno. Tada ga špekulanti masovno otkupljuju i nadaju se lošem prinosu u budućnosti. To se desilo upravo kada je u Obali Slonovače izbio građanski rat – svet je kuburio sa kakaom i opet su na scenu stupili špekulanti – sada prodajući svoje zalihe po mnogo višim cenama.

Banke okrenule drugi list

Od krize hrane 2008. špekulanti su pod lupom kritičara. Iako pravno gledano samo kupuju i prodaju, špekulacije dižu cene i stvaraju širom sveta glad, jer siromašni sebi više ne mogu da priušte hranu. Komerc banka se odlučila da obustavi špekulacije cenama životnih namirnica. Nevladina organizacija Fudvoč (Foodwatch) istakla je da druge banke treba da slede njen primer.

Ipak pohvala Komerc banci baš i ne prija. U svakom slučaju nije bila spremna da da izjavu za Dojče vele. Martin Riker iz Fudvoča objašnjava razloge ćutnje: „U interesu je banke očito da ne preplaši sopstvene mušterije, koje nadalje žele da investiraju na tom polju. Zato se banka ne kiti time. Ali u našem interesu je da navedemo primere u kojima se banke opraštaju od jedne poslovne oblasti iz preventivnih razloga.“

U međuvremenu ni Dekabanka ni Landesbanka Baden Virtemberg više ne nude finansijske investicije na bazi osnovnih životnih namirnica. Pri tom je to bio unosan posao. Jer za mnoge investitore čini se razumljivim da ulažu novac u namirnice. Potražnja raste usled rasta stanovništva. Osim toga, potrebno je sve više obradivih površina za sadnju biljaka i proizvodnju biogoriva.

Za hranu 80 odsto zarade

Aktuelna suša u SAD i Indiji samo je još više podigla cene. Soja je od juna poskupela za 30 odsto, kukuruz za 50. I u Indiji su zbog slabih monsunskih kiša izostale žetve. Što manje žetvi, više cene. A najviše pate siromašni. „U najsiromašnijim zemljama sveta ljudi moraju da izdvoje 80 odsto prihoda za hranu. Otuda i najmanji porast cena vodi ka tome da ljudi sebi ne mogu da priušte hranu“, kaže Riker.

Od krize hrane 2008. došlo je do nemira u više od 30 država. Od tada se bankama prebacuje da špekulacijama još više dižu cene namirnica. „Izračunali smo da se oko 15 odsto rasta cena hrane dešava zbog špekulacija“, kaže Rafael Šnajder iz organizacije za pomoć gladnima. Ipak, ekonomisti nisu saglasni kako špekulacije tačno utiču na cene.

Autori: Andreas Beker / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević