Špijunaža i terorizam u Nemačkoj: veza s Rusijom

Član 109g Krivičnog zakona Nemačke retko se koristi. Ni studenti prava, a ni tužioci obično ne obraćaju pažnju na taj paragraf. Samo oni koji su bili u Bundesveru znaju za njega – on se obično nalazi na tablama ispod natpisa na kojima stoji „Vojnobezbednosna zona – zabranjeno fotografisanje!“ Za dvojicu Nemaca ruskog porekla Ditera S. i Aleksandra J. iz Bajrojta tvrdi se da su prekršili taj propis. Ali, to bi trebalo da bude njihov najmanji problem.

Prema informacijama do kojih došli nemački javni servisi SWR i ARD, savezni tužilac Jens Romel tereti ih i za čitav niz drugih zločina, a pre svega za ilegalne operacije u korist ruske države, a protiv Ukrajine – za terorizam i špijunažu.

Zbog toga su za tom dvojicom muškaraca poslednjih meseci tragali ne samo tužioci, već i Savezna kancelarija kriminalističke policije, Savezna kancelarija za zaštitu ustava, Kriminalistička policija Bavarska, kao i američke vlasti. Oni veruju da su razotkrili scenario od kojeg se strahuje još otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu: sabotaža u Nemačkoj s ciljem da se pomogne Rusiji, a naškodi Ukrajini.

Ratovao protiv Ukrajine

Kako se navodi, ključna figura je 39-godišnji Diter S. On ima i nemačko i rusko državljanstvo, a privukao je pažnju organa bezbednosti jer je navodno između 2014. i 2016. učestvovao u borbama protiv Ukrajine na strani „Donjecke Narodne Republike“.

Reč je o ukrajinskoj teritoriji odvojenoj 2014. godine od Ukrajine i na kojoj je 2022. održan lažni referendum o navodnoj nezavisnosti te teritorije i pripajanju Rusiji. Pored Rusije, Narodnu Republiku do sada su priznale samo Sirija i Severna Koreja.

Savezni tužilac je to navodno učešće Ditera S. u borbama klasifikovao kao članstvo u stranoj terorističkoj organizaciji. To je novina, jer to znači da je „Donjecka Narodna Republika“ postala teroristička organizacija – ovlašćenje za krivično gonjenje dao je inače savezni ministar pravde Marko Bušman (FDP). To je odluka koja ima veliki simbolički značaj, a koja će verovatno imati i diplomatske posledice.

Špijuniranje infrastrukture

Pored optužbi za terorizam, Diter S. je na meti i Odeljenja za špijunažu Saveznog nemačkog tužilaštva. On je, kako se navodi, bar od oktobra 2023. sistematski špijunirao vojne objekte, železničke pruge i drugu infrastrukturu. Snimao je fotografije i video-zapise s ciljem pripreme napada eksplozivom na linijama snabdevanja ukrajinske vojske. Ideja je bila da se sprečiti dopremanje oružja i drugog materijala iz Nemačke u Ukrajinu, a na meti su bili ne samo nemački objekti, već i objekti američke vojske u Nemačkoj.

Prikupljene informacije S. je prenosio svom kontaktu u ruskoj tajnoj službi, a od marta 2024. u tome mu je, kako se navodi, pomagao i 37-godišnji Aleksandar J. Njih dvojica su se navodno poznavali iz vremena provedenog u „Donjeckoj Narodnoj Republici“.

U Saveznom tužilaštvu ocenjuju da se radi o veoma ozbiljnom slučaju „aktivnosti agenata tajne službe“. Dvojici muškaraca preti dugotrajna zatvorska kazna – i do deset godina.

Špijuna verovatno ima još

Zbog kombinacije više različitih krivičnih dela pravosudni postupak verovatno će biti interesantan, jer će se raspravljati o praksi ruskih tajnih službi na koje Ured za zaštitu ustava već dugo upozorava: špijuniranje kritične infrastrukture, sabotaža puteva koji se koriste za snabdevanje, napadi na materijal koji treba da se dostavi Ukrajini.

A i „sigurno je“, kako se može čuti u krugovima istražilaca, da dvojica uhapšenih nisu jedini takvi špijuni u Nemačkoj.

mg/hš/idj (ard)