Šta muči glumca Aljbina Ukaja

Aljban Ukaj (40) je glumačku karijeru započeo u Prištini. Pre 20. godina došao da studira u Sarajevo i ostao u tom gradu. Radio je predstave u celom regionu. Zaposlen je u poznatom ratnom pozorištu SARTR u Sarajevu, ali je i gost u mnogim pozorištima poput Narodnog.

„Šta meni znači Sarajevo? Nije mene ovdje držala arhitektura nego ljudi koje sam upoznao. Stvorio sam neku vrstu porodice, upoznao sam ljude na koje se mogu osloniti u bilo kom pogledu", kaže Ukaj u intervju za DW.
Ukaj veruje da umetnici mogu da utiču na društvo, da moraju biti opozicija svakome - i onima koji su na vlasti i onima koji su opozicija. Bavi se temom suočavanja sa prošlošću, ratom i angažovan je umetnik, kritičar nacionalizma i često je prisutan u raznim debatama. Kaže da se o pošlosti mora govoriti.

„Mislim da je bitno radi generacija koje dolaze iza nas jer mi nemamo taj luksuz da pravimo filmove o prvoj kapi kiše u Amsterdamu kao sto naše kolege iz Holandije", kaže Ukaj. 

I glumac i reditelj

"Quo vadis, Aida?” je poslednji film u kojemje glumio. Ima ulogu prevodioca i kolege glavnog lika, Aide, koja pokušava da spasi svoju porodicu u vreme kada se dogodio masakr u Srebrenici. Iako film nije dobio Oskara, za koji je bio nominovan, Ukaj kaže da takav film već ima svoj uspeh i da će ostati upamćen. 

Kratkometražni film “Kali” (na albanskom - konj), prvi je film Aljbana Ukaja kao reditelja. To je autobiografska priča Ukaja iz mladih dana, kada je bio uhapšen u predratnoj Prištini.

Film "Jama” koji je premijerno prikazan u okviru takmičarskog programa na 25. Sarajevo Film Festivalu drugi je njegov film. Reč je o kratkom filmu o jednom ratnom zločinu u Sarajevu o kojem režiser, snimatelj i glumac, nemaju dovoljno informacija.

„U Kazanima su poginuli i građani bošnjačke nacionalnosti, Srbi i Ukrajinci. Poginuli su oni muslimani koji su pokušavali da brane svoje srpske komšije i na kraju završili u toj jami. Ja uvek kažem da se protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića borio i Jovo Divjak koji je nedavno preminuo. I današnja politička nomenklatura ima odgovornost prema tim ubijenim Srbima koji su stradali jer su oni prvenstveno bili građani Sarajeva koji su bez obzira na okolnosti odlučili da tada, u tim najtežim trenucima, ostanu u ovom gradu. Mi smo snimali film o jednoj generaciji koja jako malo zna o Kazanima, čak možda ništa", kaže Ukaj.

Politika ga razdvojila od roditelja

Aljban je sad već „stari“ Sarajlija. Kada mu dozvoljavaju poslovne obaveze, ode i do Prištine da poseti roditelje. Njegov otac, kao novinar Jutarnjeg lista iz Hrvatske gde je i studirao, često je bio gost Sarajeva za vreme Jugoslavije. Ali sada zbog viza ne može dođe, pa se jedino viđaju putem interneta. Ukaj je ljut na politiku Sarajeva.

„Tužićemo državu zbog ukinutih osnovnih ljudski prava, a to je sloboda kretanja. Ja starim, moji roditelji još više, ne viđaju unuka ni za rođendane ni za druge slave, a ni on ne viđa dedu i nenu", žali se Ukaj. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.