Šta se sve menja u Nemačkoj

Ponovo rat u Evropi: To je iznenadilo mnoge ljude u Nemačkoj. Nemačka politika nije razmišljala u kategorijama rata i strategije. Ruskom invazijom na Ukrajinu, to se sada menja.

Naoružavanje

U Nemačkoj je i sama reč naoružavanje decenijama imala negativnu konotaciju. Ko se naoružavao, brzo je viđen kao ratni huškač. To se promenilo u roku od samo nekoliko dana.

Oficiri Bundesvera su se stalno žalili na lošu opremu: helikoptere, tenkove, brodove. U mirnim vremenima to je obično ulazilo na jedno uvo politčara i javnosti, a izlazilo na drugo.

Na početku ovog rata, general Alfons Mais, načelnik nemačke pešadije, s nemilosrdnom iskrenošću je primetio: „Bundesver je manje-više go kao pištolj.“ Sada će naoružati i to sa sto milijardi evra iz „specijalnog fonda Bundesvera" - samo za ovu godinu.

Prestrojavanje Bundesvera

Stratezi će sada savetovati šta će se tačno kupiti svim tim novcem. Na primer, razmatra se razvoj novih tenkova i borbenih aviona zajedno sa evropskim partnerima, posebno sa Francuskom.

Izvesno je da će se Bundesver preorijentisati. Pre dvadeset godina tadašnji ministar odbrane Peter Štruk (SPD) rekao je: „Bezbednost Savezne Republike Nemačke se brani i na Hindukušu.“

Bio je to početak misije u Avganistanu, a Bundesver je sve više odlazio u misije daleko od sopstvene teritorije, jer se verovalo da je sama Nemačka ionako bezbedna.

Sada je misija u Avganistanu istorija, a na pomolu je i kraj misije u Maliju - dok se čini da je teritorija NATO pod neposrednom pretnjom, a možda čak i sama Nemačka. Tako da nije čudo da se u fokus vraća prvobitna svrha Bundesvera - nacionalna odbrana.

Izdaci za odbranu

Sto milijardi evra za oružane snagesu jednokaratni izdatak. Ali izdaci za odbranu će se trajno povećati. Već dugi niz godina NATO, a pre svega vodeća nacija, SAD, gnjave berlinsku vladu da treba da poveća izdatke za odbranu. Zemlje NATO postavile su sebi cilj da najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda potroše na odbranu. Sa oko 1,5 odsto Nemačka je daleko ispod toga, a dugo je to bilo i manje.

Pre svega, SPD, Zeleni i Levica su uvek odbijali cilj od dva odsto. O ovome takođe nema ništa u koalicionom sporazumu ove Vlade. Kancelar Olaf Šolc je sada najavio da će čak i premašiti cilj. Nemačka će „od sada – iz godine u godinu – ulagati više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda u našu odbranu”.

Oružje za Ukrajinu

Izvoz nemačkog oružja u zone sukoba bio je tabu, posebno za Zelene. Jeste da Zeleni, koji su nastali iz mirovnog pokreta osamdesetih, već dugo podržavju mirovne misije Bundesvera, međutim, uvek su se zalagali za restriktivnu politiku izvoza oružja.

Aktuelni ministar ekonomije Robert Habek izazvao je veliku pometnju kada je posle prošlogodišnje posete Ukrajini predložio snabdevanje zemlje odbrambenim oružjem. Do pre nekoliko dana, ponuda od 5.000 šlemova bila je najviše što je Savezna vlada mogla da prihvati.

Ukrajini se sada isporučuje oružje, uključujući hiljadu komada protivtenkovskog oružja i petsto protivvazdušnih projektila. „Nije moglo biti drugog odgovora na Putinovu agresiju“, rekao je kancelar Šolc. A ministarka spoljnih poslova iz redova Zelenih, Analena Berbok, istakla je u Bundestagu da, uprkos neophodnoj uzdržanosti u politici izvoza oružja, Ukrajina „ne sme biti ostavljena bez odbrane pred agresorom koji ovoj zemlji donosi smrt i razaranje“.

Manja zavisnost od ruskog gasa i nafte

Nemačka je mnogo više zavisna od ruskog snabdevanja energentima nego što se to sviđa Vladi. Iz Rusije stiže više od polovine prirodnog gasa i više od 40 odsto nafte. I jedno i drugo bi sada trebalo veoma smanjiti. Ali za to je potrebno vreme.

Nemačka Vlada ionako hoće da značajno proširi obnovljive izvore energije, ali u isto vreme postepeno ukine proizvodnju električne energije na ugalj i nuklearnu energiju. Problem: kada vetar ne duva i Sunce ne sija, nove elektrane na gas bi trebalo da popune energetski jaz.

Da zavisnost od Rusije za gas ne bi postala još veća, sada treba da se grade brodski terminali za tečni gas - koji će na primer dolaziti iz SAD. Pored toga, vlada razmatra mogućnost da nuklearne elektrane koje su još uvek u funkciji i neke elektrane na ugalj rade duže nego što je prvobitno planirano. Ovo je posebno gorko za Zelene, jer žele što pre da ukinu nuklearnu energiju i ugalj. Ali „nema tabua“, kaže ministar ekonomije Robert Habek.

Veće zaduživanje

Naoružavanje, ali i reorganizacija energetske politike koštaju mnogo novca, novca kojeg nema u budžetu. Zato Savezna vlada želi da se dodatno zadužuje.

Nemačka je već uzela velike kredite da apsorbuje ekonomsku štetu izazvanu borbom protiv korone. Ironično, ministar finansija Kristijan Lindner iz Liberala se sada zalaže za ovu politiku. Kao opozicioni političar, on je uvek zagovarao zdravu budžetsku politiku - sada ne vidi drugu opciju osim da preuzme novi dug na rekordnom nivou.

Ukrajinske izbeglice dobrodošle

Relativno malo će se promeniti u Nemačkoj kada je u pitanju prijem izbeglica. Uostalom, Nemačka je već postavila standarde velikodušnošću tokom velikog izbegličkog talasa iz 2015, ali je takođe izazvala veliki otpor u zemlji i inostranstvu.

Ovog puta, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer i njene kolege iz cele EU složile su se da olakšaju prijem ukrajinskih izbeglica – do sada je to uvek bila žestoka tačka sporenja unutar EU. „Izbeglice iz Ukrajine ne moraju da prolaze kroz proceduru azila. U EU dobijaju zaštitu do tri godine.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.