Šta Zehofer radi kod Putina?

Angažman bavarskog premijera i predsednika Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horsta Zehofera nije neobičan – i premijeri drugih nemačkih pokrajina odlaze na službena putovanja u inostranstvo. Pritom je po pravilu reč o tipičnim nadležnostima pokrajina: održavanje kontakata sa investitorima, kooperacija povodom jubileja ili kulturni projekti.

Ima i sastanaka sa vodećim političarima. Neposredno pre Zehofera, Rusiju je posetio gradonačelnik Berlina Mihael Miler, bez da se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Tradicija bavarske spoljne politike

Međutim, Bavarska sledi svoj put. Slobodna država, kako joj zvanično stoji u nazivu, hoće da vodi i spoljnu politiku. I to ne otkako je Zehofer na funkciji. Njegov najčuveniji prethodnik Franc-Jozef Štraus, sedamdesetih i osamdesetih godina iz Bavarske je vodio posebnu spoljnu politiku. Na veliko nezadovoljstvo drugih nemačkih stranaka, on je imao prilično intenzivne odnose sa vojnim diktaturama u Paragvaju i Čileu. Štraus je čak 1983. godine odobrio i sporan kredit Istočnoj Nemačkoj (DDR), vredan nekoliko milijardi.

Edmund Štojber, takođe nekadašnji premijer, pažnju je privikao kada se 2001. godine oštro usprotivio članstvu Turske u Evropskoj uniji. Od toga nije odstupao sve do povlačenja 2007. godine. Tradicionalno dobre odnose Bavarska ima i sa Rusijom i Mađarskom – dakle i pre Zehofera.

Angela Merkel ipak ne popušta

Zehoferova spoljna politika vrhunac je dostigla tokom velike izbegličke krize 2015/16. Putovao je u Moskvu, Varšavu, Sofiju i Budimpeštu. Tamo je pronašao saveznike bliskog duha i, za razliku od kancelarke, dobio veliku podršku kada je govorio o „nacionalnom rešenju“ – dakle uvođenju gornje granice za prihvat izbeglica. To ga je ohrabrilo u sporu sa Angelom Merkel.

Ali ni po tom pitanju, ni po pitanju ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, Zehofer nije mogao da natera kancelarku na promenu političkog kursa – iako to uvek iznova pokušava. Valja podsetiti i na posetu Putinu u februaru 2016. godine, zajedno sa Štojberom. Srdačno rukovanje Štojbera i Putina naišlo je na oštre kritike – u vreme kada je rusko bombardovanje u ratu u Siriji bilo u punom jeku.

Bavarske firme posebno pogođene sankcijama

Ukoliko i na sastanku 16. marta bude zahtevao ukidanje sankcija Rusiji uvedenih 2014. godine, na Zehofera će se gledati kao na pomagača Putinove propagande, citira magazin „Špigl“ jednog visokorangiranog političara Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Međutim, Zehofer neće odstupiti od svog stava, između ostalog i zbog toga što mnoge bavarske kompanije ispaštaju zbog sankcija protiv Rusije, koje su produžene do sredine 2017. godine. Na kraju krajeva, od ukupno 5.500 kompanija sa nemačkim učešćem koje su u Rusiji aktivne, iz Bavarske je više od jedne četvrtine. U poređenju sa 2012, obim bavarsko-ruske trgovine prošle godine je smanjen sa 13 na 7,5 milijardi evra.

Zajedno sa Zehoferom, u Rusiju putuje i nekoliko članova bavarskog kabineta, ministarka privrede, ministri poljoprivrede i kulture. Sa njima će ponovo biti i Edmund Štojber, kao počasni predsednik CSU.

„Upravo u ovakva teška vremena, morali bismo da razgovaramo jedni sa drugima, a ne jedni o drugima. Samo tako možemo da obezbedimo konstruktivne perspektive za budućnost“, izjavio je Zehofer uoči puta. On je najavio i osnivanje jedne bavarsko-ruske radne grupe za privredna pitanja. Pored sastanka sa Putinom, u planu je i sastanak sa gradonačelnikom Moskve Sergejom Sobjaninom. Zehoher će razgovarati i sa više ruskih ministara, ali i sa predstavnicima nevladinih organizacija.

Uskoro i kod Trampa?

U Zehoferovom rasporedu su i druga putovanja u inostranstvo. Krajem aprila verovatno putuje u Ukrajinu gde će se sastati sa predsednikom Petrom Porošenkom. Razmatra se i poseta Donaldu Trampu, ali ona još uvek nije dogovorena, iako se već moglo čuti da sastanak sa Trampom pokušava da se ugovori preko nemačkih milijardera i biznismena. U tome zaostaje za kancelarkom Merkel.