Štajnmajer u Kataru: nada i strah na Bliskom istoku

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je prilikom ovog putovanja na Bliski Istok trebalo da poseti samo Izrael i Oman, ali s obzirom na to da jeKatar upravo posredovao u oslobađanju talaca i prekidu vatre u Pojasu Gaze, želeo je da lično razgovara sa katarskim emirom Tamimom bin Hamadom Al Tanijem.

Na aerodromu u Dohi ga je dočekao državni ministar spoljnih poslova Katara Sultan Al Muraikhi, koji ga je pozdravio rečima: „Moramo pronaći rešenje za palestinski narod. Moramo da budemo jasni u vezi sa tim."

Nada za taoce

Za Štajnmajera, glavna tema razgovora bili su, pre svega, taoci. Ali, takođe je naglasio da se situacija na Bliskom istoku i u Pojasu Gaze može promeniti samo kada Hamas „više ne bude predstavljao smrtonosnu pretnju za Izrael”.

Nemački predsednik se zahvalio Kataru na naporima za oslobađanje talaca i zamolio da nastavi te napore. Među više od 60 oslobođenih talaca je i 11 nemačkih državljana, ali otprilike isto toliko je i dalje u rukama Hamasa, kojeg neke zemlje, uključujući Nemačku, smatraju terorističkom organizacijom.

„Siguran sam da će Katar učiniti sve da doprinese oslobađanju nemačkih talaca", rekao je Štajnmajer nakon razgovora sa katarskim emirom. Takođe je izrazio nadu da ćemo „narednih dana čuti dobre vesti".

Katar, najmanja država u Persijskom zalivu, u međuvremenu je postao jedan od glavnih faktora u međunarodnim pregovaračkim krugovima. Ovaj emirat ima mnogo otvorenih kanala koje drugi nemaju. Ali uloga Katara je složena – i nije baš neproblematična.

Dve strane medalje

Jer, Katar održava bliske odnose sa političkim krilom terorističke organizacije Hamas. Osim toga, ovaj emirat je, kao i Hamas, blisko povezan sa Muslimanskom braćom. Politički centar Hamasa nalazi se u Dohi, što postavlja pitanje intenziteta odnosa Katara i Hamasa. Istovremeno, jasno je: upravo zato što Katar ima te odnose, nemoguće ga je zaobići – u tome se svi u Berlinu slažu.

„Katar treba ocenjivati ambivalentno, ali u ovom trenutku je neophodan kao partner. Trenutno nema alternative", rekao je za DW Jirgen Hart, portparol opozicionog poslaničkog kluba Unije CDU/CSU zadužen za spoljnu politiku.

Naravno, Katar ima „svoje sopstvene interese, koji se svode na to da se ponudi svim stranama kao posrednik od poverenja", što ga čini „neophodnim i nezavisnim", smatra Lamija Kador, stručnjak za Bliski istok stranke Zelenih. Ona dodaje da Katar, kao mala država zmeđu dve regionalne supersile, Saudijske Arabije i Irana, istovremeno osuđen na taj status. „U interesu Katara je da nastavi ozbiljno da ispunjava tu poziciju", kaže Kador.

Trenutno se ne može bez Katara – i ovo nije prvi put. Nemački političari su se još 2021. obratili rukovodstvu emirata sa zahtevom za pomoć. Tada su talibani osvojili Kabul i naterali nemačku vojsku na haotično povlačenje iz Avganistana. Upravo su Katarci pomogli desetinama hiljada bivših lokalnih saradnika Bundesvera da bezbedno napuste zemlju.

Nemačka opozicija smatra ispravnim da predsednik zemlje ode u Dohu da lično izrazi poštovanje emiru zbog njegove konstruktivne uloge u teškim pregovorima sa Hamasom.

Nemačka treba da traži bliske kontakte sa Katarom, jer je to „previše važno da bi se ignorisalo", kaže Jirgen Hart i dodaje da još uvek postoje neiskorišćeni potencijali u trgovini sa Katarom i u energetskim pitanjima i bezbednosnoj politici.

O neophodnom jačanju ekonomskih odnosa govori i političarka Zelenih Lamija Kador. Ali upozorava da se sa tom zemljom mora razgovarati i o ljudskim pravima, ali kao ravnopravnim partnerom. „Od moralisanja s visine, na kraju profitiraju Rusija i Kina koje se sve više predstavljaju kao privlačne alternative za demokratiju", smatra Kador.

Pogled u budućnost

Nemačka opozicija traži od savezne vlade jasnu strategiju za Bliski istok „kako bi povezala arapske partnere i izgradila poverenje", ističe Jirgen Hart. Parlamentarna grupa CDU/CSU takvu strategiju je pripremila u julu 2022. Sada je red na vladu, kaže ovaj konzervativac.

Ali u ovom trenutku, što se tiče Bliskog istoka, vlada Nemačke se manje koncentriše na strateške dokumente, a mnogo više napora ulaže u ličnu razmenu mišljenja sa arapskim svetom. Odmah posle brutalnog terorističkog napada Hamasa na Izrael, kancelar Olaf Šolc posetio je Izrael i Egipat. A ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je od 7. oktobra tri puta bila u tom regionu.

Ovo putovanje nemačkog predsednika u dve zalivske države, Oman i Katar, može se shvatiti kao deo te ofanzive. Štajnmajer želi da izgradi stabilan odnos sa Omanom. Sultan od Muskata smatra se posrednikom od najvećeg poverenja u regionu. Nedavno je pomogao u zbližavanju Irana i Saudijske Arabije – za šta stručnjaci kažu da je važan doprinos stabilnosti u regionu.

Upravo u pogledu bliske budućnosti to može da odigra važnu ulogu. Jer ako uspe da oslobodi sve taoce i spreči dalju eskalaciju situacije, međunarodni akteri, uključujući Nemačku, uskoro će se fokusirati na jednu fundamentalnu temu: budućnost Gaze posle rata. A tada će svaki pouzdan partner u regionu biti veoma važan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.