1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Žrtva napada je i francuska vlada

15. jul 2016.

Nakon što je fudbalsko prvenstvo proteklo bez većih incidenata, Francuska je odahnula. Sada je atentat u Nici ponovo doveo u pitanje sve mere bezbednosti, a vladu Fransoa Olanda gurnuo u krizu, smatra Barbara Vezel.

https://p.dw.com/p/1JPU5
Frankreich Anschlag Präsident Francois Hollande Fernsehansprache
Foto: picture-alliance/AP Photo

Atentat u Nici stiže direktno iz priručnika IS: „Budite usamljeni vukovi i izvršavajte napade kod vas“, preporučila je još pre dve godine teroristička organizacija svojim pristalicama u Evropi. I precizirala da se za to kao oružje mogu koristiti vozila ili drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu. Smrtonosni učinak te metode sada je vidljiv u Nici: uletanje sa unajmljenim, teretnim vozilom u masu ljudi koji slave, vrsta je masovnog ubistva koje je teško sprečiti. Pa ipak, vlada predsednika Fransoa Olanda sada je pod velikim pritiskom jer snage bezbednosti nisu uspele da ranije otkriju napadača. Čini se da im i dalje nedostaje dublji uvid u islamističke krugove.

Kraj za Olanda?

To je treći težak napad u Francuskoj u roku od godinu i po dana – a tu je i više pojedinačnih ubistava, recimo policajaca. Francuzi su do sada na terorističku pretnju reagovali zadivljujuće staloženo i odlučno. Duh otpora bio je jak, pa čak i nakon serije ubistava u Bataklanu i pariskim restoranima. Poruka većine ljudi u toj zemlji glasila je: „Ne dozvoljavamo da bude uništen naš način života“. Ali koliko dugo se ta hrabrost može zadržati s obzirom na najnovije krvoproliće u Nici? Republikanski duh Francuza, njihova odanost državi i jedinstvo u krizi, sada su na teškom ispitu.

Barbara Wesel Kommentarbild App *PROVISORISCH*
Barbara Vezel, DW

Istovremeno, za predsednika Olanda novi atentat predstavlja politički kraj. On je, doduše, prošle zime reagovao oštro. Strožim zakonima i uvođenjem vanrednog stanja pokušao je da pretnju ograniči. Međutim, istovremeno je propustio da reformiše gomilu različitih službi bezbednosti i stvori jednu jedinu – efikasnu antiterorističku službu. U vezi s napadima u Parizu pokazalo se da su, uprkos svim upozorenjima, počinjene greške. Upozorenja su zanemarivana, a osumnjičene osobe nisu pravovremeno uhapšene. Očigledno je da između žandarmerije, policije, Ministarstva unutrašnjih poslova i tajnih službi zjapi velika crna rupa. Oland je trebalo da razbije tu međusobnu birokratsku zavist i sve snage podredi jednoj centralnoj komandi. Zbog mogućih propusta, porodice žrtava iz Bataklana podigle su tužbu protiv vlade. Možda predsednik Oland novu krizu još može da iskoristi za promene, ali od želje da se iduće godine ponovo kandiduje trebalo bi da odustane. Politička opasnost sada preti od desno-radikalnog Nacionalnog fronta. Nije neopravdan strah da bi novi napad mogao zbunjene birače da natera na tu stranu.

Neophodna saradnja s muslimanima

U svakom slučaju, šta god da francuska vlada sada preduzme, njoj će biti potrebna pomoć muslimanskih zajednica. Ne radi se o tome da se na njih upre prstom i da se one proglase za odgovorne. Ali napadač iz Nice imao je porodicu, prijatelje, komšije – i niko nije ništa primetio niti posumnjao? Do promene mentaliteta mora da dođe pod hitno – jer i taj počinilac je bio Francuz. Teroristička pretnja dolazi iznutra, a ne spolja.

Krajnje je vreme da se prestane sa lažnom solidarnosti sa „braćom po veri“. Terorizam ugrožava sve u Francuskoj. On nema ništa sa borbom „mi protiv njih“, jer terorizam ugrožava i budućnosti i bezbednost muslimana u zapadnim društvima. Najgore što se može dogoditi jeste da se ateistički, hrišćanski i muslimanski Francuzi nahuškaju jedni na druge. Predstavnici muslimanskih zajednica i njihovi imami moraju napokon svim sredstvima da okončaju propovedanje mržnje u njihovim džamijama i na internetu. Oni su dužni da deluju, isto kao i francuska država.