Konzervativci i socijalisti ponovo određuju budućnost EU

Najveći broj od ukupno 43,1 procenta izašlih birača širom EU podržao je politiku evropskih konzervativaca. Evropska narodna partija (EPP) je i u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta bila najjača politička grupacija sa ukupno 274 od 766 poslaničkih mjesta. Ovoga puta očekuje se da bi evropski konzervativci mogli da osvoje oko 212 od ukupno 751 mjesta, što im daje prednost u odnosu na socijaldemokrate, koji su drugi po snazi sa oko 185 poslanika u novom petogodišnjem mandatu Evropskog parlamenta.

„Rezultati još nisu definitivni, ali sve pokazuje da će EPP biti pobjednik ovih izbora“, izjavio je nosilac liste EPP, Žan Klod Junker. „Pošto će EPP biti pobjednik, još ne znamo sa kojom prednošću u broju poslanika ali to će svakako biti dvocifreni broj, ja sam spreman da preuzmem mandat predsjednika Evropske komisije“, dodao je Junker rano jutros (26.05.) u Briselu po objavljivanju preliminarnih rezultata evropskih izbora. Junker je naglasio da na osnovu „kristalno jasne pobjede Evropske narodne partije“ ima legitimitet za novog predsjednika Evropske komisije i pozvao Savjet EU da poštuje iskazanu volju građana Evrope. Dodavši da će se zalagati za formiranje „što šire većine u Evropskom parlamentu“ Junker je najavio da će razgovarati sa socijaldemokratama, liberalima i zelenima, ali da neće prihvatiti eventualnu podršku ekstremno desničarskih partija koje su nakon ovih izbora dobile na snazi i broju poslanika Evropskom parlamentu.

U potrazi za većinom u Evropskom parlamentu

„Žan Klod Junker će pokušati da oformi većinu u Evropskom parlamentu, baš kao što ću i ja to pokušati“, poručio je nosilac liste socijaldemokrata Martin Šulc tokom izborne noći. Šulc je posebno naglasio činjenicu da će evropski narodnjaci, i pored pobjede na izborima, izgubiti oko 60 poslaničkih mjesta u novom sazivu Evropskog paralmenta : „Ne znam da li takva partija može da kaže da ima pravo da vodi EU“, zapitao se Šulc i dodao da bez socijaldemokrata neće biti većine u novom Evropskom paralmentu. „Vidjećemo ko će na osnovu svog programa moći da napravi većinu“, naglasio je Šulc. On je najavio da očekuje pregovore svih „proevropskih demokratskih partija“ i ponovio da se socijaldemokrate zalažu za borbu protiv nezaposlenosti i zloupotrebe i izbjegavanja plaćanja poreza, kao i za jaču kontrolu u bankarskom sektoru EU. Komentarišući pobjedu ultra desničarskog

Nacionalnog fronta“ u Francuskoj, Martin Šulc ocjenjuje da je „loš dan za Evropu onaj u kome partija sa tako otvorenom politikom rasizma, ksenofobije i antisemitizma osvoji četvrtinu glasova u Francuskoj“ i poziva sve proevropske partije da ozbiljno sagledju značenje ovakvih rezultata na izborima.„
„Nisu ljudi tvrdokorni ekstremisti već su razočarani, izgubili su povjerenje i nadu. Mi zato i insistiramo na otvaranju novih radnih mesta, pogotovo za mlade, na pravilnom korišćenju poreza i vjerodostojnoj EU koja se brine o budućnosti cijele jedne generacije, a ne samo spašava banke“, poručio je kandidat socijaldemokrata za mjesto predsjednika Evropske komisije, Martin Šulc.

Liberali očekuju da ostanu treća grupa po snazi

Da je Evropskom parlamentu neophodna stabilna većina „ne manja od 400 poslanika“ i da takve većine ne može bit bez pregovora sa liberalima, smatra kandidat Alijanse liberala i demokrata, Gaj Verhofstad. Verhofstad kaže da će liberali, koji imaju oko 70 osvojenih mjesta, pregovarati sa još 15 parlamentaraca iz 6 zemalja članica i očekuje da će ostati treća po jačini politička grupa u Parlamentu.
„Mi ćemo, kao treća po snazi politička grupa, učestvovati u stabilnoj većini novog Evropskog parlamenta samo ako se ona zalaže za drugačiji program Evropske komisije od onoga koji je bio aktuelan prethodnih pet godina.

„Ne želimo da nastavimo sa konzervativnom politikom ako je ona zasnovana na stavu „ izašli smo iz krize i nema potrebe za daljom strukturnom reformom“, niti ćemo da podržimo većinu socijalista koja bi se zalagala za nova dugovanja i fiskalne deficite. Naš stav je da nova većina u Evropskom parlamentu mora da se dogovori o novim koracima ka integraciji EU i da to iskoristi kao motor privrednog rasta Evrope“, izjavio je Verhofstad dodavši da je moguće napraviti većinu u Parlamentu i oko programa liberala i njegove kandidature za prvog čovjeka Komisije.

Pregovori o zajedničkoj evropskoj politici za narednih pet godina

Evropski „zeleni“ kažu da su zadovoljni rezultatima izbora, koji im predviđaju oko 55 mjesta u novom Evropskom parlamentu, u odnosu na prethodnih 57. Zeleni poručuju da će rado razgovarati o prijedlozima i programima i Junkera i Šulca, ali i dodaju da će u interesu njihove buduće podrške i konzervativci i socijaldemokrate morati da razmotre svoje politike koje „u prethodnih pet godina nisu uvijek bile zelene i progresivne“:

„Daćemo glas samo onima koji takođe poštuju „zelenu politiku“, što podrazumijeva otvaranje „zelenih radnih mjesta“, energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, obrazovanje i zdravstvo, kao oblasti koje su od dobrobiti za cijelo društvo i stvaraju održive poslove u narednim decenijama. Želimo da vidimo predsjednika Komisije koji će da se bori za više socijalne pravde u EU i demokratiju kao prioritet Evropske komisije“, izjavila je kandidatkinja zelenih, Ska Keler.

Dosadašnji predsjednik Evropske komisije Žoze Manel Barozo smatra da rezultati ovih evropskih izbora pokazuju ponovnu pobjedu „političkih snaga koje su vodile i podržavale korake EU u brobi protiv krize i koje su već zastupljene u Evropskoj komisiji: “Rezultati pokazuju da je moguća jaka i funkcionalna većina u Evropskom parlamentu. Ove političke snage ne slažu se oko svakog detalja svojih politika, ali dijele zajednički konsenzus o neophodnosti jačanja Evrope“, izjavio je Barozo po objavljivanju preliminarnih rezultata evropskih izbora i pozvao Evropljane da se „zbliže i odrede kojim putem Unija treba da krene naprijed“.