Afrički san Ernesta Če Gevare

„Ovo je priča o neuspehu“ – tako Če Gevara, koji bi danas napunio devedeset godina, počinje svoj dnevnik o gerilskom pokretu u Demokratskoj Republici Kongo, u čijoj organizaciji je učestvovao. Nakon sedam meseci provedenih u centralnoafričkoj zemlji svoja razmišljanja o tome je stavio na papir u novembru 1965. godine. Dve godine kasnije stradao je u bolivijskoj šumi.

Poput drugih političkih poraza, to što je napisao u dnevniku „Afrički san“ samo je jedna fusnota u biografiji gerilskog-vođe. Ali ta fusnota dobija sasvim drugo značenje kada o njoj govori Viktor Dreke. Penzionisani kubanski general bio je zamenik marksističkog revolucionara tokom prve kubanske misije u Africi.

Dreke je na Kubi bio veoma cenjen, nakon angažmana u „borbi protiv bandita“ od 1959. do 1965. godine – tako se govorilo za borbu protiv snaga koje je finansirala CIA. General danas ima 81 godinu, a bio je stacioniran u Santa Klari kada je dobio poziv da se ponovo vrati na front. Prihvatio ga je, neznajući o čemu se tačno radi.

„Morate da budete tamnoputi, veoma tamnoputi“

Nalog je stigao direktno od Fidela Kastra, Dreke je trebalo da vodi specijalnu misiju i da mobiliše stotinu mladih vojnika koji će ga pratiti do cilja – koji mu nije bio poznat. „Instrukcija je bila da regruti treba da budu tamnoputi, veoma tamnoputi. To mi je delovalo pomalo rasistički“, priča nam Dreke u kubanskoj ambasadi u Briselu.

Pretražio je kasarne u okolini i brzo pronašao to što je tražio. „Dobro sam poznavao vojnike. S nekima sam se borio u gerilskom ratu deset, dvadeset godina“, priseća se veteran i naglašava da je sve to bila dobrovoljna akcija. Onaj ko se za nju odlučio, porodici je trebalo da kaže da odlazi na obuku u Sovjetski Savez. Nekoliko meseci vojnici su se usred džungle pripremali za misiju. Redovno ih je posećivao Fidel Kastro.

Neposredno pred početak misije, priča Dreke, saznao je da ipak neće rukovoditi vojnom operacijom. Kastro je naredio da na njegovo mesto dođe komandant po imenu Ramon. Za njega Dreke nikada ranije nije čuo.

„Mislio sam da je možda reč o nekom iz Sovjetskog Saveza, zato što smo u to vreme imali damo mali broj komandanata i nijednog Ramona nisam poznavao. Bilo mi je sve malo čudno, ali sam bez pogovora prihvatio odluku“, govori Dreke.

Istog dana doveli su ga u jednu kuću u kojoj su bili Hoze Marija Tamaji, zvani „Papi“ i novi šef misije. Bio je to Če Gevara, koji je tada izgledao drugačije nego na slici „junački gerilac“ (Guerrillero Heroico) iz 1960. godine, na čuvenom portretu koji se i danas štampa na majicama i plakatima.

„Imao je veoma konzervativnu frizuru, velike, tamne brkove i odelo, takođe od tamnog materijala. Izgledao je veoma ’britiš’ s tom podignutom kragnom i kravatom“, tako ga je opisao kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes za magazin „Algarabia“. To je jedan od retkih opisa Če Gevare iz tog perioda.

Dok je „Ramon“ kopao po papirima, Dreke je pokušavao da shvati o čemu se radi. U kući je bio i Osmani Sjenfuegos, brat Kamila Sjenfuegosa (takođe jedan od vođa Kubanske revolucije). Sjenfuegos je insistirao na tome da novi komandant nije nepoznat: „Dođavola, ti ga poznaješ!“

„Druže, nikada ga još nisam video“, odgovorio je Dreke. Tek tada se Če Gevara pokazao i počeo da priča. „Kada sam shvatio ko je zaista taj nepoznati gospodin, odmah sam ustao“, kaže Dreke. Nije ni bio svestan da je tada položio test koji je smislio Fidel Kastro. Kastru je bilo važno da Če Gevaru niko ne prepozna. Režim je strahovao da bi revolucionar i bivši ministar mogao da bude uhapšen, pogubljen i da bi za to mogla da bude optužena vlada.

Trojac Ramon, Dreke i Tamajo putovanje po Kongu započeo je 1. aprila 1965. godine. S lažnim pasošima, putovali su avionom preko Moskve, istočne Evrope, Alžira, Kaira i Najrobija, sve do Dar es Salama, glavnog grada Tanzanije. Zatim su preko jezera Tanganjika otputovali u Demokratsku Republiku Kongo. Zajedno sa još jedanaest boraca koji su im se priključili tek u Tanzaniji, 24. aprila su stigli na jugoistok Konga. Bilo je dogovoreno da se Dreke predstavi kao šef, dok je Če Gevari bila namenjena uloga „doktora Tatua“, lekara i prevodioca. „Če je govorio francuski i još nekoliko jezika. Na prvom sastanku on je prevodio ono što sam ja govorio. Nisam razumeo jezik, ali sam pomislio: pa sve to uopšte nisam rekao“, priča Dreke. Predstaviti Če Gevaru kao „doktora Tatua“, bila je dobro promišljena odluka. „On tamo nije bio poznat kao borac, već kao lekar. Posećivao je mnoga mesta i delio ono malo lekova koje smo imali“, seća se Dreke.

„Priča o neuspehu“

Sedam meseci kasnije, nakon što je primetio da su afrički vojnici nemotivisani, da postoje propusti u pripremi misije, kao i da se gubi međunarodna podrška, Če Gevara je nevoljno odlučio da obustavi prvi međunarodnu misiju Kube. Nakon što su napustili Afriku, Če Gevara i Dreke krenuli su različitim putevima. Če Gevara je još uvek želeo da donese revoluciju u druge zemlje i organizovao je novu ekspediciju. Ali u oktobru 1967. godine uhapšen je i ubijen u Boliviji.

Drekeova veza sa Afrikom ostala je živa. Narednih godina vodio je više uspešnih misija u oslobodilačkim ratovima u Gvineji Bisao, Kabo Verdeu i Republici Gvineji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android