Američko pravosuđe grize, nemačko kevće
5. maj 2018.Martin Vinterkorn (70) je jedan od najbolje plaćenih veterana Nemačke sa 1,33 miliona evra mesečne penzije od Folksvagena. Iz idilične starosti ga je ovih dana prenula optužnica američkih vlasti objavljena u Detroitu za planiranu prevaru i zaveru u aferi Dizelgejt. Dan kasnije aktiviran je i nalog za hapšenje. Kako piše Zidojče cajtung, Vinterkorn baš zato nije putovao na utakmicu Bajerna u Madridu premda je u Nadzornom odboru bavarskog kluba. Plašio se da ne bude uhapšen.
Sa mesta vodećeg menadžera Folksvagena se povukao kada je u septembru 2015. izbio takozvani Dizelgejt, otkriće da je najvažnija firma Nemačke u 11 miliona automobila ugradila prevarantski softver te da su ti automobili kroz auspuh izbacivali višestruko veće količine azotnih oksida nego što piše u deklaraciji. Vinterkorn do danas ponavlja da nije imao pojma o prevari. No u to malo ko veruje. Američki istražitelji tvrde da je znao sve još 2014.
- pročitajte još: Bosanska firma traži milijarde od Folksvagena
Kako dalje piše Zidojče, nekada najplaćeniji menadžer Nemačke je u svojoj zemlji siguran – prema nemačkom Osnovnom zakonu sopstveni državljani ne mogu biti izručeni. Ali ukoliko bi samo prešao kopnenu granicu na bilo koju stranu, verovatno bi bio uhapšen i poslat pred sud u Detroit gde mu preti 25 godina zatvora. SAD naime imaju sporazume o ekstradiciji sa svim zemljama EU, a Evropski sud je nedavno odlučio da državljani EU mogu biti pošteđeni izručenja jedino u sopstvenoj državi.
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše da, tehnički, Folksvagen sada sa Vinterkornom nema ništa. Bez obzira šta o bivšem menadžeru saznaju ili dokažu Amerikanci, firma iz Volfsburga je već sklopila dil i platila kako bi bila pošteđena daljih istraga. No list podseća da je u toku i tužba deoničara VW koji tvrde da ih firma nije na vreme obavestila šta se sprema, već su o svemu saznali maltene kada i javnost. Pred američkim sudom sada može biti dokazano da je prvi čovek firme sve znao mnogo ranije nego što je obavestio akcionare.
Dok je Folksvagen u SAD već morao da plati milijarde dolara, a jedan menadžer i jedan inženjer već su osuđeni na zatvorske kazne, u Nemačkoj, gde mirno borave vodeći ljudi firme iz tog doba, ne dešava se skoro ništa. „Optužnica u SAD pokazuje da tamošnja pravda ne zastajkuje pred krupnim ribama“, piše berlinski list Velt. U Nemačkoj, nasuprot tome, 31 mesec nakon što je skandal otkriven nema nijedne jedine optužnice (osim privatnih tužbi potrošača). „To je dokaz jadnog stanja nemačkog pravosuđa“, dodaje Velt.
„Nema optužnica, nema presuda. Da bi se neko izveo pred lice pravde nije dovoljno s vremena na vreme pred kamerama pretraživati kancelarije u Folksvagenu ili njegovim kćerkama-firmama Poršeu i Audiju“, piše Rajncajtung (Koblenc). „U Sjedinjenim Državama u pravosuđu važi pravilo: pokazati zube, jako zagristi, kopati do kraja. Ko u SAD uspe kao preduzetnik biće slavljen. Ali ko vara i bude uhvaćen, nemilosrdno će propasti. I tako Amerikanci drže Nemcima lekciju kako doskočiti gigantu poput Folksvagena – odlučno.“
Drugačijim komentarom izdvaja se Hanoverše algemajne cajtung: „Američki istražitelji su stigli ovako daleko zahvaljujući nemačkoj pomoći u istrazi. Možda se publici i onima koji su pogođeni skandalom sa izduvnim gasovima ne dopada što su se nadležni ovde odrekli pravosudnog teatra, što teško prihvataju pojam 'zavere' i što im nešto duže treba da podignu optužnice. Ali to nije tako loše.“
- pročitajte još: Saga o Folksvagenu
Prvoloptaški zaključak – koji se toliko puta do sada pokazao kao tačan – glasi: automobilska industrija je za Nemačku previše važna da bi joj se ikako naštetilo. Čak i onda kada vara. Rečnikom bankarske krize, Folksvagen je za Nemačku too big to fail. Obaška dolaze sve veze politike i ove važne branše. Recimo savezna pokrajina Donja Saksonija drži petinu vlasništva u Folksvagenu.
„Nije iznenađenje što političari i institucije u Nemačkoj ne delaju sa istom konsekventnošću (kao u SAD, prim. red. DW) nakon skandala. Umesto toga je čitav pritisak na automobilsku branšu homeopatski“, piše Landescajtung (Lineburg). „Sledi se poznata argumentacija: automobilska industrija je previše važna za zemlju. I važnija je od interesa potrošača. Za milione mušterija to ništa ne menja. To što Vinterkorn više ne sme da putuje u SAD nije nikakva uteha.“
priredio Nemanja Rujević