Bosanska firma traži milijarde od Folksvagena
24. april 2018.Koncern Prevent i njegove kompanije za proizvodnju automobilskih delova pripremaju tužbu u vrednosti od dve milijarde evra protiv Folksvagena zbog jednostranog raskida ugovora. Zidojče cajtung prenosi izjavu portparola Prevent grupe da će „tužba biti dostavljena uskoro“. Osnov se traži u „svesnoj i planiranoj prevari“, kako to vide u Preventu.
O kakvoj se „prevari“ radi? Kako bi okončali spor koji je izbio u leto 2016. godine između firmi čiji je Prevent većinski vlasnik, ES Guss i Car Trime, koje proizvode delove za menjače i presvlake za sedišta, Prevent i Folskvagen su postigli sporazum kojim je okončan prekid isporuke delova najvećem nemačkom automobilskom koncernu. Bila je to velika blokada zbog koje su proizvodni pogoni Folksvagena danima stajali.
Prevent grupa i gigant iz Volfsburga su se tada vansudskim putem dogovorila da Folksvagen u narednih šest godina nabavlja delove od firmi koje pripadaju Preventu, a i da firmi bosanskog preduzetnika Nijaza Hastora plati obeštećenje. Visina tog obeštećenja je nepoznata javnosti, a i drugi delovi njihovog dila su ostali tajna.
Folksvagen je tada naveo da je zbog obustave proizvodnje izgubio „nekoliko stotina miliona evra“. Tada postignuti ugovor je Folksvagen nedavno poništio.
Profesor Ferdinand Dudenhefer, šef Centra za automobilska istraživanja (CAR) na Univerzitetu Duizburg-Esen, smatra da se mogući sudski spor uklapa u postojeće veoma neobično ponašanje Preventa. „Za nemačku automobilsku industriju spor sa Preventom nema nikakav značaj. Međutim, za Prevent će biti veoma teško da nađe kupce u automobilskoj industriji“, izjavio je Dudenhefer za DW.
Upozorenja iz Folksvagena
U Volfsburgu se pravdaju da su 2016. godine bili „ucenom prisiljeni“ na potpisivanje ugovora i da su od samog početka Preventu dali do znanja da ugovor smatraju „neodrživim“ tako da nema osnova za „svesnu i planiranu prevaru“.
Procenjuje se da bi prekid ugovora Folksvagen mogao koštati više od 200 miliona evra. Samo 159 miliona evra bi iznosili troškovi osposobljavanja drugih dostavljača da preuzmu ugovore firmi čiji je vlasnik Prevent grupa.
- pročitajte još: Saga o Folksvagenu
„Mislim da Prevent neće uspeti sa svojom tužbom. Kao i uvek, najveći gubitnici su Preventovi radnici. Možda se Preventov menadžment previše zaigrao obustavom dostave delova od pre dve godine kada je prekršio uobičajena pravila ponašanja. Zarada od nekoliko miliona evra je kratkoročno gledano dobra, ali kompanija treba da razmisli kako dugoročno da deluje i kakve će posledice njeno ponašanje imati za radnike“, smatra Dudenhefer.
Dugogodišnja saradnja
Poslovno partnerstvo Preventa i Folksvagena je godinama bilo dobro. Prevent je snabdevao VW delovima za menjače i presvlakama za sedišta. VW je svojevremeno Prevent nagradio titulom „dostavljač godine“.
Međutim, poslovna saradnja se počela pogoršavati 2015. godine. Preventove firme su obustavile dostavu pogonima u Brazilu tražeći veće cene za svoje usluge. Tada je 18.000 radnika moralo na prisilni godišnji odmor. Za to vreme VW u svojim pogonima nije proizveo 140.000 vozila što mu je nanelo višemilionsku štetu. Slično se dogodilo godinu dana kasnije u Nemačkoj.
- pročitajte još: Dizel: zapanjujuće činjenice
Saradnja se pogoršala do te mere da je VW špijunirao Preventove čelnike. Tabloid Bild je, pozivajući se na izvore iz VW, objavio tekst u kojem se navodi da je angažovana jedna firma iz Berlina koja je pratila 37 „ciljnih osoba“, među kojima su članovi porodice Hastor i vodeći menadžeri. Čak su špijunirani i privatni stanovi tih osoba. Operacija se u Volfsburgu vodila pod kodnim imenom „Hercog“. Cilj te operacije, kako pišu nemački mediji, bio je da se dobije više informacija o strukturama Prevent grupe.
Prevent je partner renomiranih svetskih proizvođača automobila, nameštaja i modne konfekcije. Pored proizvodnih pogona u Nemačkoj i Bosni i Hercegovini, Prevent je prisutan u zemljama centralne i jugoistočne Evrope kao i Rusiji, Brazilu i Južnoj Africi. Zapošljava preko 13.000 radnika na 36 lokacija u svetu. U BiH Prevent dela na 15 lokacija u BiH i zapošljava 6.500 radnika.