Postoje dva razloga zbog kojih su iz Turske ka Evropi uglavnom krenuli Avganistanci, a samo relativno malo Sirijaca: Kada bi se ilegalno uputili ka EU, Sirijci koji su u Turskoj poslednjih godina uspeli da započnu novi život - imali bi mnogo toga da izgube. To ne važi i za Avganistance, kao i za druge neregularne migrante iz Irana i Pakistana. Sirijci uglavnom porodično žive u Turskoj i tamo ostaju. Međutim, Avganistanci i Iranci u Turskoj većinom su mladi i sami muškarci - i oni žele da odu.
Time u fokus trenutne migrantske krize dolazi sledeći aspekt: Nisu samo sirijske izbeglice zatražile zaštitu u Turskoj. Ta zemlja je postala važno tranzitno mesto za migrante iz brojnih zemalja - koji ne nameravaju da ostanu u Turskoj, i koji su zapravo od samog početka hteli da dođu u Evropu.
Samo procene
U Turskoj živi oko pet miliona registrovanih i neregularnih migranata. To odgovara udelu od čak šest odsto stanovništva - veći je samo u nekoliko zemalja sveta. Avganistanci su druga najveća grupacija migranata, posle registrovanih 3,6 miliona Sirijaca. Koliko stotina hiljada njih je u Turskoj, ne može se utvrditi. Treća najveća grupa su Iranci, procenjuje se da ih ima oko 20.000.
Borba turskih vlasti protiv neželjenog priliva Avganistanaca je poput borbe protiv vetrenjača. Prošle godine je Turska uhapsila 200.000 Avganistanaca zbog neregularnog ulaska u Tursku, odvela ih u privremene kampove i deportovala ih u Avganistan ili ih pripremila za deportaciju. To se obično radi sa avionima.
Veliki delovi turske granice prema Siriji sada su osigurani visokim betonskim zidom. Turska već nekoliko meseci značajno povećava prisustvo granične policije na granici sa Iranom preko koje stižu ilegalni migranti iz Avganistana, Pakistana i Irana. Za razliku od mesopotamske nizije prema Siriji, ovaj deo granice je planinski i teško ga je kontrolisati.
Nema pomoći za ljude sa Hindukuša
Turska je za Avganistance samo teška tranzitna zemlja. Dok Sirijci imaju pomoć od turske države, međunarodnih organizacija i EU, izbeglice iz drugih zemalja su uglavnom prepuštene same sebi. Turska trenutno daje politički azil samo Sirijcima i Iračanima, ali ne i Avganistancima. Stoga ne dobijaju nikakvu podršku - ni kada traže stan ili posao. Avganistanci zbog toga rade na crno i znatno ispod minimalne plate.
Po pravilu ne dobijaju radnu dozvolu niti dozvolu boravka. A bez zvaničnih dokumenata, nemaju pristupa zdravstvenom osiguranju i - ukoliko imaju decu - ni obrazovanju. U najboljem slučaju, Turska im pruža privremenu zaštitu, a pomoć mogu dobiti samo od privatnih organizacija za pomoć.
Zbog toga oni ne žele da ostanu u Turskoj. Kada je proglasio granicu prema Evropi otvorenom, turski predsednik im je ponudio dobru priliku da odu. Time je uklonjena još jedna prepreka na putu ka Evropi. A sledeća prepreka - Grčka granica, ovih dana se pokazala prevelikom.