Migrantska kriza: EU prihvata Orbanove principe
5. mart 2020.
„Grčka, na čijoj granici sa Turskom izbeglice pokušavaju da uđu u EU, ali i Bugarska ili Mađarska, posebno brzo su reagovale na odluku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Mađarski šef vlade Viktor Orban kao i njegov bugarski kolega Bojko Borisov hitno su telefonirali sa Erdoganom. Borisov je čak 2. marta otputovao u Ankaru i tamo demonstrativno stao na Erdoganovu stranu – i time protiv EU, čiji je član Bugarska“, piše nemački Velt.
„Bila je to zanimljiva gluma: nasuprot činjenica, Erdogan je tvrdio da EU ’nije uplatila’ šest milijardi evra koje je bila obećala 2016. u okviru tzv. izbegličkog paketa sa Turskom. Borisov je rekao da ne može da razume zašto EU nije doznačila novac. Erdogan je nagradio to držanje i obećao bugarskom premijeru da neće vršiti pritisak na granicu sa Bugarskom.“
Mnogo toga podseća na 2015.
„Još 2015, kada su stotine hiljada sirijskih izbeglica dospele u EU, i na kraju većina njih u Nemačku, istočni članovi EU su bili prvi koji su zbog toga izrazili nezadovoljstvo. Među njima su se Bugarska i Rumunija, a pre svega Višegradske države, Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka (V4), usprotivile mehanizmu raspodele izbeglica i umele da to iskoriste za svoje svrhe. Tako je poljska nacionalnokonzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) mogla da pobedi na parlamentarnim izborima 2015. U Poljskoj je raspoloženje stvarano slikama izbeglica koje stižu iz Nemačke. Čak ni vrh stranke tada nije prezao od drastične, rasističke retorike. Moćni šef PiS Jaroslav Kačinjski govorio je o ’parazitima’ koji u telima migranata nisu opasnost, ali jesu to – za Evropljane“, piše Velt.
-pročitajte još: Izbeglička drama: a šta radi Nemačka?
„Mnogo toga danas liči na situaciju iz 2015. Tako se 10. maja u Poljskoj održavaju predsednički izbori. Aktuelni predsednik Andžej Duda, kandidat PiS, ponovo se kandiduje. I pored toga, stranački političari reaguju zapanjujuće uzdržano i dosad nisu koristili tu temu. Drugi, kao što je Bugarin Borisov, polažu na bilateralne sastanke sa Erdoganom, kako bi u svojoj zemlji sprečili situaciju poput one na grčkoj granici. A drugi, opet, poput premijer Orbana, idu u ofanzivu i već sada najavljuju samit sa Turskom.“
EU se približila stavovima V4
„Istočni i srednji Evropljani tako nisu, kao 2015. na kursu sukoba sa EU ili Nemačkoj – a razlog nije u tome što su oni promenili svoju politiku, već je u mnogo većoj meri EU ta koja se pokrenula prema njima. Pre svega Orban smatra da ima potvrdu za svoje postupanje. On je kao prvi šef jedne evropske vlade još u januaru rekao da će 2020. nastati nova migrantska kriza i to je obrazložio razvojem situacije u Siriji. Godine 2015, zahtevao je da EU povede više računa o zaštiti granica a manje o doseljavanju. Tu poziciju sada deli većina zemalja EU. Orban je uz to upozorio da Evropa ne sme da postane zavisna od Erdogana.“
„I baš Orban je sada rekao da bi već u martu trebalo da bude održan sastanak zemalja V4 i Turske. Iz Poljske, najveće zemlje-članice te grupe, do sada se još ništa nije čulo. Poljska se ne nalazi na Balkanskoj ruti i zato dosad nije sprečavala migrante da uđu na njenu teritoriju kao Mađarska ili sada Grčka. Osim toga, vlada predizborna kampanja. Predsednik Duda je obećao da će njegova predizborna kampanja da se odvija ’kultivisano’. Do sada je izbegavao frontalne napade na svoje izazivače a nije se služio ni retorikom usmerenom protiv izbeglica“, piše Velt.
-pročitajte još: „EU snosi deo odgovornosti za sirijske izbeglice“
„Umesto toga, on i njegov tim naglašavaju uspehe PiS, ekonomski rast, uvođenje socijalnih programa i čak dodaju na to na primer zakon o uvođenju 13. godišnje penzije. U anketama Duda ubedljivo vodi, prema nekim institutima za istraživanje javnog mnjenja on bi mogao da pobedi čak i u prvom krugu.“
Profitiraju od krize
„Ta pozitivna predizborna kampanja ne sme biti pomućena – što ne znači da slike sa grčko-turske granice ne stvaraju prednost za PiS. Partija ima imidž zagovornika striktne granične politike, i to više ne mora da prenaglašava. Dovoljno je da se polje prepusti medijima bliskim vladi. Tako je informativni portal Polityce pokazao snimke muškaraca i žena koji vrište i širio slike grčkih graničara koji upotrebljavaju suzavac tvrdeći da migranti udaraju svoju decu i drže ih nad vatrom, pišući da oni samo glume i da izbeglice na taj način vuku svetske medije za nos. Tako se mobilišu standardni birači PiS“, ocenjuje Velt.
„I Orban može da profitira od krize. Još pre nekoliko nedelja, odlučio je da udvostruči broj policajaca na granici sa Srbijom. Sada potražioci azila čak više ne bi trebalo da budu puštani ni u tranzitu zonu na granici. To se obrazlaže rizikom da bi u zemlju mogao da bude unesen korona-virus. Taj akcionizam bi i Orbanu mogao da osigura podršku njegovih birača“, zaključuje nemački list Velt.
Priredio Saša Bojić