Berlin ne želi da nervira Kinu zbog Tajvana
28. jul 2020.
Da li je Nemačka istakla belu zastavu i kapitulirala pred Kinom? O tome se u medijima diskutovalo pre dve nedelje kada se saznalo da nemačko ministarstvo spoljnih poslova na svojoj internet-stranici umesto zastave Tajvana ima samo beli okvir. Međutim, usprkos nekim izveštajima koji su tvrdili suprotno, ta zastava nije iznenada skinuta sa stranice - ona tamo naime nikada nije ni bila. Jedino što pre rasprave to niko nije ni primetio.
Po mišljenju Berlina je, naime, crveno-plava zastava "Republike Kine", kako se Tajvan službeno zove, oznaka državne suverenosti - a to je, u skladu sa nemačkom "politikom jedne Kine", rezervisano samo za Narodnu Republiku Kinu. "Politika jedne Kine" znači da Nemačka službeno priznaje samo Narodnu Republiku Kinu. Na Tajvan se gleda kao na provinciju koja se samovoljno otcepila i koju Nemačka ne priznaje kao suverenu državu.
Kineski pritisak na Tajvan sve veći
Mada neki stručnjaci smatraju da Tajvan ispunjava sve uslove za priznavanje statusa nezavisne države, mnogo je primera koji pokazuju da Nemačka Kinu i Tajvan različito tretira. Tako recimo njegovi demokratski izabrani političari ne smeju da putuju u EU, a njegov predstavnik u Berlinu ne sme da se sretne sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. I iz nemačkog glavnog grada nisu poslane čestitke posle ponovnog izbora Čai Ing-ven na funkciju predsednice Tajvana. Ali dosad je takvo ponašanje Nemačke retko izazivalo neke proteste.
Mada kineski komunisti nikada nisu imali kontrolu nad Tajvanom, oni ga ipak posmatraju kao dio svoje teritorije. Tajvan spada u deo nacionalnih "temeljnih interesa", a tu Komunistička partija reaguje posebno osetljivo. To je bilo vidljivo kada je prošlog decembra u nemačkom parlamentu Bundestagu raspravljao Odbor za pritužbe o slučaju Tajvana.
Tom prilikom je Petra Zigmund, šefica Odeljenja za Aziju u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, neobično opširno objašnjavala nemačku službenu liniju: Tajvan je partner sa kojim se dele "zajedničke vrednosti" i sa kojim postoji "odlična" saradnja - ali sve ispod praga službenog diplomatskog priznanja. Odustajanje od "politike jedne Kine" bi "teško oštetilo nemačko-kineske odnose, a to nije u našem interesu", rekla je Sigmund.
Otada je pritisak na Tajvan još porastao. Otkako je pekinški kandidat na predsedničkim izborima izgubio, kineska armija stalno šalje vojne avione i brodove u blizinu ostrva. Sjedinjene Države, neslužbeni patron i zaštitnik Tajvana, na to su reagovale istom merom. Da Kina primenu vojne sile vidi kao moguću opciju za stavljanje Tajvana pod kontrolu, to je kineski predsednik Si Đinping jasno stavio do znanja u jednom govoru početkom prošle godine.
Direktive dolaze iz ureda kancelarke
Jedan od centralnih događaja nemačkog predsedanja Evropskom unijom je trebalo da bude veliki evropsko-kineski samit u septembru. Ali on je u međuvremenu otkazan. "I svet i Kina su se promenili. U ovo vreme ne uklapa se više samit na kojem bi se samo izmenjivale lepe reči", kaže Margarete Bauze, poslanica Zelenih u Bundestagu. To bi imalo smisla samo ako se "jasno i bez okolišanja govori o problemima i ako se jasno povuku crvene linije preko kojih ne sme da se prelazi - jer će to da ima konsekvence", kaže ova političarka.
Konzekvence je u svakom slučaju povukao Odbor Bundestaga za ljudska prava u kom Bause učestvuje. Nakon što je Kina poslanicima više puta uzastopno odbila odobriti ulaz u zemlju, poslanici su u junu želeli da demonstrativno posete Tajvan. Ali budući da je pandemija korone to sprečila, oni će sada da provedu jedan dan u tajvanskom predstavništvu u Berlinu. Tamo će digitalnim putem da razgovaraju sa svojim sugovornicima na Tajvanu.