Bijenale u Veneciji u senci rata u Ukrajini

Svake godine u ovo vreme luksuzne jahte pristižu u marinu Riva Sete Martiri, glavno stajalište za imućnije posetioce Bijenalea. Nikome do sada nisu smetali ovi simboli velikog bogatstva. Ipak, od kako Putinove bombe padaju na ukrajinske gradove, ruski oligarsi koji vole umetnost strahuju za svoje luksuzne jahte. Samim tim će ovoga puta marina biti praznija. Rat u Ukrajini je doneo mnoge promene čuvenom festivalu umetnosti u Veneciji.

Zajedno sa 27 drugih nacija, Rusija ima svoj redovni paviljon u istorijskom parku Đardiniju u Veneciji, gde se održavaju glavne izložbe festivala Bijenale. Međutim, ove godine će ruski paviljon ostati prazan, jer su umetnici Kiril Savčenkov i Aleksandra Suhareva, otkazali učešće u Veneciji.

Suhareva je na svom Fejsbuku napisala: „Nema mesta za umetnost kada civili ginu pod raketnom vatrom, kada se građani Ukrajine kriju u bunkerima, kada se ruski demonstranti ućutkuju."

Može li se otvoriti ukrajinski paviljon?

Još uvek je neizvesno da li će ukrajinski paviljon biti otvoren. Kustosi i ukrajinski umetnik Pavlo Makov iz Harkova, koji je trebalo da izlaže na ovogodišnjem Bijenaleu, najpre su prekinuli pripreme zbog ruske invazije.

U međuvremenu, Makov je stigao na festival sa suprugom i 92-godišnjom majkom. Morali su sve za sobom da ostave. „Sada činimo sve što možemo da njemu i kustosima obezbedimo sredstva za njihovu izložbu“, izjavila je direktorka festivala i kustoskinja glavne izložbe, Sesilija Alemani u intervjuu za nemački list „Velt".

Alemani je prva italijanska kustoskinja koja će voditi glavnu izložbu na Bijenaleu. Na njenom spisku umetnika, jedva da ove godine ima predstavnika iz Rusije i Ukrajine, jer je proces selekcije dosta zahtevan, s obzirom na to da ima mnogo zemalja iz kojih se umetnici prijavljuju. Alemani je odabrala tri ukrajinska predstavnika, kao i čuvenu rusku savremenu umetnicu Ženju Mačnevu. „Na sreću nikome nije palo na pamet da Mačnevoj zabrani dolazak zato što je Ruskinja", kaže Alemani.

Ove godine dominiraju žene

U gradu laguna izložbe će biti raspoređene na 79 paviljona, počevši od centralnog paviljona u Đardiniju, preko istorijskih zidina Arsenala, gde je nekada bila stacionirana moćna venecijanska flota. Na ovogodišnjem Bijenaleu posebno je vredno istaći i činjenicu da su prvi put u 127-godišnjoj istoriji festivala, većina umetnika žene.

Slogan ovogodišnjeg Bijenala je „Mleko iz snova". U pitanju je naslov koji je pozajmljen od knjige o fantastičnim bićima engleske spisateljice nadrealizma Leonore Karington. Za Alemani su poezija, tehnologija, ekologija i feminizam „vodeće teme” glavne izložbe.

Biće prikazani radovi 213 umetnika iz 58 zemalja. Ove godine će na Bijenaleu izlagati i noviji umetnici iz Kameruna, Namibije i Ugande, ali i oni manje poznati iz Nepala i Omana. Više od dve trećine umetnika po prvi put učestvuje u Veneciji.

Na spisku imena su čuvene umetnice Nan Goldin, Rozmari Trokel i Barbara Kruger, kao i mlada vajarka i multimedijalna umetnica Monira Al Kadiri, koja je poreklom iz Kuvajta, a sada živi u Berlinu. Sandra Mudžinga iz Konga će takođe predstaviti svoj rad u Veneciji. Njen vizualni jezik je ženstven i amorfan i uklapa u umetničko okruženje Bijenalea. U septembru je dobila nagradu berlinske Nacionalne galerije. Novina je i to što ove godine nastupaju umetnici iz centralnoazijskih zemalja Kazahstana, Kirgistana i Uzbekistana.

Zlatni lav za Nemicu Katarinu Frič

U nemačkom paviljonu, gde će kustos biti direktor Ludvig muzeja u Kelnu Jilmaz Dzevior, izlagaće berlinska konceptualna umetnica Marija Ajhorn. Ona kroz svoju umetnost ispituje ponašanje umetničkog tržišta za vreme nacionalsocijalizma u Nemačkoj i eksproprijaciju umetničkih dela jevrejskih kolekcionara.

Pitanje vlasništva je u umetničkom fokusu ove Nemice, kao i koncepti rada, vrednosti i vremena.

Nagradom „Zlatni lav" koja se dobija za životno delo biće odlikovane nemačka umetnica Katarina Frič i Čileanka Sesilija Vikunja. „Doprinos Fričeve savremenoj umetnosti, posebno vajarstvu je neprevaziđen", rekla je direktorka Bijenalea Sesilija Alemani, koja će ovim umetnicama uručiti nagradu na dan otvaranja Bijenalea.

Frič je posebno dospela u žižu javnosti sa svojom gigantskom skulpturom „Kralj pacova” iz 1993., na kojoj se repovi šesnaest crnih pacova spajaju u čvor.

U Veneciji će 59. festival umetnosti Bijenale trajati od 23. aprila do 27. novembra ove godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.