Božićni vašar s tužnom prošlošću
19. decembar 2019.
Miriše na kuvano vino i marcipan, na medenjake i kobasice. Šarena svetla i božićni ukrasi. Iz zvučnika dopiru božićni hitovi poput „Jingle Bells“ ili „White Christmas“. To je Božićni vašar na kojem se, kao i na stotinama drugih širom Nemačke i Evrope, nudi kestenje, prženi i ušećereni bademi i obavezne „germknedle“. Atmosferu upotpunjuje mali karusel na kojem Deda Mraz maloj deci pomaže da se popnu na konjiće.
I nikom ne upadaju u oči brojne policijske patrole i neuobičajene mere opreza: betonski stubovi i čelični kavezi napunjeni peskom koji prostor na kojem se održava vašar odvajaju od saobraćajnica. To je danas slika koja se može videti i na božićnim vašarima drugih gradova. Posetioci su svesni toga da su te mere posledica atentata koji se pre tri godine dogodio na tom mestu. Mada, kada ih pitate, mnogi u početku ne mogu da se sete šta se zapravo dogodilo.
Odgovor na terorizam
Ali na spomen imena Anis Amri mnogima se sećanje vraća. Taj islamista je kamionom od 40 tona u punoj brzini uleteo na vašar. Ubio je tako 12 ljudi, a više od 70 teško povredio.
Nakon napada, jedna od glavnih tema bila je sloboda. To da teroristima ne bi trebalo dozvoliti da nam je oduzmu. Uprkos tome, niko više nije hteo božićne vašare bez bezbednosnog koncepta. I zato taj božićni vašar na berlinskom trgu Brajtšajdplatc spada u najsigurnije na svetu. U to je bar uveren Martin Blume, jedan od ugostitelja na sajmu. Dok sedi ispred svoje „kućice“ on pokazuje mesto na kojem se pre tri godine dogodila tragedija. Detalja se još uvek seća: krv, udarac, užas…
Pored toga, na stepenicama prema ulazu u memorijalnu crkvu leži cveće i upaljene sveće. Prolaznici zastaju i u sebi čitaju imena žrtava koja su ugravirana u stepenice. Spomenik u obliku pukotine proteže se ispod mora cveća. Pukotina kao simbol podeljenosti nemačkog društva: s jedne strane otvorenost, s druge – mržnja prema strancima.
Idemo dalje, ali ipak malo drugačije
„Nekako se ipak mora dalje“, kaže Martin Blume. Njemu nakon napada nekoliko radnika više nije došlo na posao. Bojali su se novih napada. Ali on sam nikada nije ni pomislio da odustane. Njegov otac je pre 35 godina bio jedan od osnivača tog vašara. „Ja sam odrastao s ovim vašarom. Bio sam svedok kako postaje sve lepši i lepši“, kaže Blume. Prodavnicu hrane „Šlemerkate“ preuzeo je već odavno od oca. Radnici s kariranim keceljama iza velikog roštilja prodaju specijalitete kuće: kobasice i šampinjone.
Organizatori vašara ove godine očekuju više od milion posetilaca. „Teroristički napad nije smanjio popularnost vašara. Naprotiv, sada ih dolazi još više nego pre“, kaže Martin Blume. To su stanovnici Berlina koji žele da izraze solidarnost, ali i turisti iz čitavog sveta. Svi oni žele da bar na kratko utonu u taj, malo drugačiji božićni vašar.