Davljeničko rusofilstvo u Srbiji

Beograđani će se za početak bar malo odmoriti od svakodnevnih preleta borbenih aviona koji su se pripremali za vojnu paradu. Sledi sabiranje utisaka i analiza dometa te posete, ali je jasno da su ekonomske teme bile u prvom planu. Predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je ipak smatrao da je zgodno da još jednom ponovi kako Srbija želi u EU, i da od toga neće odustati, a Vladimir Putin je, kako tvrde neki analitičari, „vrlo prijateljski to izbegao da komentariše kako Srbiji ne bi napravio dodatne probleme“. Tom prilikom Vučić je takođe poručio da „ova vlada neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji“.

Slamka za davljenika

Kao spektakularan uspeh navedeno je obećanje ruskog predsednika da će razmotriti određeni uvoz automobila Fiat iz Kragujevca u Rusiju. Sociolog Jovo Bakić kaže za DW da su najavljeni „određeni pomaci na ekonomskom planu svakako dobra vest za Srbiju. U privrednoj situaciji kakvoj je Srbija danas trebalo bi pozdraviti svaki napredak u privrednoj saradnji sa različitim državama.“ Bakić kaže da su i političke poruke determinisane privrednom situacijom Srbije. „Srbija je davljenik koji se hvata za svaku slamku i jednostavno mora da balansira između EU i činjenice da ne može da preživi bez saradnje sa Rusijom u oblasti energetike. Tu Brisel mora da uvaži činjenično stanje.“

Osvrćući se na vojnu paradu i Putinovu posetu Beogradu, Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa za DW iznosi svoj, kako kaže, „privatni utisak“ – da je Putinu bilo jako dosadno: „Kao da se na momente pitao šta ja radim ovde i zašto sam ovde, da gledam avione kako za mene izvode nešto što mogu da gledam kad god hoću kod kuće. Pumpanje značaja celog događaja će se pokazati kao kontraproduktivno zato što poseta nije dala one rezultate i apsolutnu podršku koju smo očekivali. Problem je što mi precizno ni ne znamo kakva su očekivanja Srbije od Rusije. Mi kao da ne znamo da definišemo svoja očekivanja, šta očekujemo da dobijemo, i šta nudimo zauzvrat, i da o tome pregovaramo sa političkim argumentima; možda mi nemamo sve informacije, ali takav utisak ostaje za nekoga ko to posmatra sa strane.“

Nestalno rusofilstvo u Srbiji

Ovacije, skandiranje parole „Putine Srbine“ i emotivni govor Tomislava Nikolića nisu iznenađenje. Rusofilstvo je u Srbiji duboko ukorenjeno, navodi Jovo Bakić, ali dodaje: „Ona nije uvek postojana. Podsetiću vas da je 2001. godine samo osam odsto građana Srbije bilo za bliže veze sa Rusijom. To nam govori da se odnosi menjaju, ali da u određenim situacijama kada i Srbiji i Rusiji odgovaraju bliži prijateljski odnosi onda se potežu emotivne veze. Stoga ne mislim da je to rusofilstvo u Srba bogzna kako duboko, i ako tog rusofilstva ima, bojim se da je dobrim delom uslovljeno podrškom koju EU daje albanskom, hrvatskom, i drugim nesrpskim nacionalizmima. Srpski nacionalizam je toliko tučen po glavi, dok su drugi nacionalizmi u susedstvu podsticani, tako da Srbija više ne zna čemu da se nada kada je u pitanju Evropska unija.“

Rusofilstvo se u Srbiji pre svega zasniva na mitovima iz prošlosti, smatra Miljenko Dereta. „Druga stvar je što mi patimo od kompleksa veličine. To znači da ako smo braća sa Rusima, onda naša mala porodica ima 300 miliona. Ako nismo braća sa Rusima onda nas ima samo sedam miliona, a to zaista nije mnogo i nije važno u svetskoj politici.“

Putinov kalendar

Uoči posete ruskog predsednika pojavile su se šaljive primedbe da je pomeranje vojne parade sa 20. na 16. oktobar dokaz da je u Srbiji na snazi Putinov kalendar. Miljenko Dereta kaže da bi prilagođavanje Putinu trebalo „da nas osvesti koliki smo, kakvi smo, i do koje mere možemo uticati čak i na obeležavanje sopstvenih praznika i velikih datuma. Srbija će stoga morati da dođe u sadašnjost, i da se prilagodi tim brzim promenama, jer ono što se sve može dogoditi između Zapada i Rusije, čak posle ove posete možda više nego ranije, može postaviti neke nove zahteve pred Srbiju na koje će ona morati da odgovori odmah a ne za pet ili dvadeset godina.“

Jedno od pitanja koje se često moglo čuti nakon posete Vladimira Putina je kakva će biti reakcija Zapada, i da li će nakon ovoga Srbija biti bliža Rusiji a dalje od EU. „Zapadni partneri Srbije bi u svakom slučaju trebalo da vode računa o nekim interesima Srbije, ma koliko Srbija bila mala i nevažna, a ona ipak nije najmanja zemlja na Balkanu“, kaže Jovo Bakić. Miljenko Dereta očekuje samo hladnu i birokratsku reakciju EU. „Očekujem da će oni samo podsetiti da je to dobro za Srbiju, i da ona ima na to pravo, ali da će Srbija vremenom morati da uskladi svoju spoljnu politiku“, napominje Dereta.