Debata u rukavicama

Francusko društvo, privreda i spoljna politika – to su bila tri velika tematska polja po kojima su se kretali diskutanti. Glavni rivali su bili liderka desničarskog Nacionalnog fronta Marin Lepen i šef partije „Napred!“ Emanuel Makron; uz njih su svoje stavove izložili i lider Republikanaca Fransoa Fijon, socijalista Benoa Amon i šef stranke Levice Žan-Lik Melanšon.

„Bez mene biste se dosađivali“

U debati se – što je najverovatnije bila stvar dogovora sa televizijom TF1 – nije razgovaralo o optužbama za nepotizam i političkim skandalima. U debati takođe nije bilo mnogo čarki – izuzev nekolikih između Marin Lepen i Emanuela Makrona, koji zastupaju dijametralno suprotne stavove kada je reč o imigraciji i izbeglicama. Prvi napad je izvela Lepenova konstatacijom da se „g. Makron zalaže za burkini“, na šta je Makron odustao od akademskog tona kojim je dotle diskutovao i poručio Lepenovoj da hoće da podeli društvo, dodavši: „Vi islam proglašavate za neprijatelja Republike“.

Već na samom početku debate, Lepenova je, predstavljajući svoj koncept, rekla: „Ja neću da budem vicekancelarka Angele Merkel“ . Bila je to aluzija na posetu Makrona nemačkoj kancelarki od prošle nedelje – on je više puta hvalio izbegličku politiku Berlina. Kasnije je Makron više puta u toku diskusije različite iskaze Marin Lepen komentarisao upadicom „To se odnosi na mene“, da bi joj u jednom trenutku rekao i „bez mene, Vi biste se dosađivali“.

I konzervativni kandidat Fransoa Fijon je izrazio svoje neslaganje sa Makronom jer je ovaj „hvalio izbegličku politiku gđe Merkel“. Fijon u ovoj debati nije imao lak zadatak. Protiv njega se upravo vodi istraga zbog optužbi da je svojoj supruzi Penelopi obezbedio fiktivno radno mesto a svojoj deci omogućio da rade kako asistenti u parlamentu. Zbog „Penelopagejta“ su njegova popularnost, kako su to pokazale ankete, drastično opala. Zato je sada pokušao da se prezentira kao pravi državnik, ali je ostao u senci Emanuela Makrona.

I Marin Lepen je pod istragom zbog sumnje na nezakonito plaćanje saradnika – odnosno, da je jednom od svojih asistenata u Evropskom parlamentu izdala fiktivni radni ugovor.

„Nepravedna debata“

Blic-anketa televizije TF1 pred kraj debate pokazala je da se anketiranim gledaocima najviše dopao Emanuel Makron. Bila je to njegova prva televizijska diskusija u ovakvom sastavu. Debatu je inače pratilo u proseku 9,8 miliona televizijskih gledalaca; povremeni ih je bio i 11,5 miliona – debata je trajala duže od tri sata.

I nemački mediji smatraju da se u debati najbolje pokazao Makron. On je, kako prenosi list Frankfurter algemajne cajtung, „imao najviše toga da izgubi“. „Najpre je izgledalo da je najmlađi i najneiskusniji od kandidata dao sebi ulogu štrebera u razredu. Na pitanja voditelja je odgovarao kao uzoran đak […] Lepenova je od bivšeg bankara napravila sebi omiljenog protivnika. On je za nju predstavnik međunarodne finansijske oligarhije koji je interese francuskih građana izdao zbog EU i velikog kapitala […] A Makron je ostao prilično neodređen kada je govorio o izbegličkoj krizi i budućoj imigracionoj politici.“

List Zidojče cajtung primećuje da su „Krilni napadači postigli pogotke. Marin Lepen, i Žan-Lik Melanšon su rafinirano sakupljali poene. Već i prva izjava Lepenove je oduševila njene pristalice“, piše dnevnik koji ovu političarku zove „evrofobnom populistkinjom“, i dodaje: „Lepen je ponudila svojim biračima jasne parole protiv stranaca i islamista. Samo što svojim tvrdim kursom konfrontacije teško da je uspela da pridobije nove sledbenike.“

„I Melanšon, fundamentalista na levom kraju spektra, ostavio je traga. On hoće, kako je rekao, da bude poslednji predsednik Pete republike i da referendumom ukine prezidijalni sistem. Melanšon je – povremeno s pravom - bio u ulozi večito ogorčenog“. Po mišljenju novinara Zidojče cajtunga, „polemičar Melanšon je pobedio u duelu sa socijalistom Amonom.“

Dnevnik Tagescajtung piše da je „ono što je najavljeno kao loše inscenirano i zamorno nizanje dosadnih zađevica sa nekoliko manjih puškaranja koja nikome i nijednom takmacu nije trebalo da nanesu bol. Privatna televizija TF1 koja je po svaku cenu htela da organizuje ovu debatu, mora da se suoči sa primedbom da je povredila pravilo o jednakom tretmanu za sve kandidate. U debati je dozvoljeno učešće samo petorih kandidata – od nih ukupno jedanaes. Kriterijum za poziv u ovaj VIP-kloub su bili rezultati anketa. Naravno da neki od isključenih kandidata ne bi imali ni jedan procenat, a prava debata jedanaestorih ljudi bi bila nemoguća. Ipak, davanje prednosti ovima koji su bili prisutni je jednostavno nedemokratski.“