Digitalizacija uništava radna mesta?

Dobra vest glasi: na sajmu CeBIT ima bežične mreže, a brzi internet je besplatan. Loša vest je da se svi oni koji ga žele da ga koriste moraju da se registruju preko koda koji je skriven na ulaznici za sajam. I svaka četiri sata mora ponovo da osveži. Jednostavna rešenja izgledaju drugačije.

U Hanoveru je bar mreža svuda dostupna, za razliku od brojnih ruralnih krajeva Nemačke u kojima nema brzog interneta. Ali i u provinciji ima firmi, često i proizvođača mašina, koje posluju s celim svetom. Njihov digitalni razvoj često zapinje zbog loše razvijene mreže, ukazuje Udo Ungehojer, predsednik Udruženja nemačkih inženjera (VDI).

„To nije dobro. Moramo da napredujemo u izgradnji širokopojasne mreže u svim regionima“, kaže Ungeheuer za DW. „I moramo u tome da budemo brži od konkurenata, to je problem.“

Ungehojer je na CeBIT-u predstavio rezultate ankete njegovog Udruženja sprovedene među 1.000 stručnjaka. Gotovo polovina njih, osetno više nego pre četiri godine, smatra da je konkurentnost Nemačke kao IT-lokacije samo prosečna. Kad se radi o novim poslovnim modelima koji se baziraju na umrežavanju onlajn-platformi, samo 15 odsto ispitanika smatra da je Nemačka u dobroj poziciji.

Drugo poluvreme?

Na velikim platformama koje „ciljaju“ na privatne korisnike, voz za Nemce već je pobegao. Tempo tu diktiraju firme kao što su „Amazon“, „Alibaba“, „Airbnb“ ili „Uber“. „Nijedna velika digitalna platforma nije iz Evrope, većinom su iz SAD, par iz Kine“, kaže Torsten Dirks, predsednik nemačkog Udruženja digitalne industrije – Bitkom.

Za nemačku industriju je zato životno važno da ne prespava drugo poluvreme. „U prvom poluvremenu radilo se o potrošačkim ponudama, a u drugom o digitalizaciji u segmentu poslovnih mušterija, dakle digitalizacije naših vodećih industrija“, kaže Dirks za DW. I Bitkom je na CeBIT-u predstavio novo istraživanje u kome dve trećine ispitanih preduzeća smatra da kaskaju za digitalnim trendseterima. Dve trećine njih smatra da digitalizacija menja njihov poslovni model, ali ipak devet od deset njih u digitalizaciji prvenstveno vidi šansu, a ne rizik.

A šta je s radnim mestima?

Ali šta digitalna transformacija znači za radna mesta? Studija Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ponudila je početkom godine crnu sliku: u narednih pet godina zbog digitalizacije će u velikim industrijskim zemljama nestati pet miliona radnih mesta.

Mnogo manje pesimizma ima u studiji Udruženja nemačkih inženjera. „Zahvaljujući budućim izazovima nastaju nova, drugačija radna mestam ali neće doći do ukidanja radnih mesta u velikom stilu“, smatra šef VDI Ungehojer.

Optimista je i predsjednik Bitkoma. Torsten Dirks napominje da će zbog digitalizacije mnoge delatnosti postati nepotrebne: „Ipak, uveren sam da ćemo na kraju imati više radnih mesta nego ranije.“

Stručnjaci i doseljavanje

Mnoge nemačke firme se, međutim, trenutno suočavaju sa jednim sasvim drugim problemom: one traže IT-stručnjake ali ih u dovoljnoj meri ne nalaze. Dirks smatra da se taj problem može rešiti samo doseljavanjem i otvorenim granicama u Evropi: „Samo tako nemačke firme imaju šansu da opstanu u tržišnoj utakmici s preduzećima iz SAD i Kine – i da na kraju obezbede opstanak radnih mesta“. Svaka izolacija je, kao što to zahteva stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je zabeležila uspeh na nedeljnim pokrajinskim izborima, vrlo opasna: „Zadnja stvar koja nam treba su ksenofobija i mržnja prema strancima.“