Dizel važniji od klime
10. oktobar 2018.
„Nemačkoj je dizel draži od klime", oštar je naslov teksta u onlajn izdanju nedeljnika Špigel. To je pouka sastanka ministara za zaštitu životne sredine članica EU. Zbog protivljenja zvaničnog Berlina dogovoreno je da količina ugljen-dioksida u izduvnim gasovima kod novih vozila mora da se smanji za 35 odsto do 2030. godine. Niz važnih država poput Francuske, Holandije i Španije predlagao je oštrije mere prema kojima bi dozvoljena granica trebalo da se snizi za 40 ili 45 odsto.
Ali kancelarka Angela Merkel, koju mnogi zovu dizel-kancelarkom, ovde je, kao i prethodnih godina, bila nepopustljiva. Prema većini komentara, ona je ponovo stavila interese automobilske industrije iznad zaštite životne sredine.
Predstavnica velike koalicije na sastanku evropskih ministara Svenja Šulce (SPD) tamo je prema sopstvenom priznanju zastupala stav koji joj se ne dopada - smanjenje za 30 odsto - i ona sama se zalaže za jače ograničavanje ugljen-dioksida u izduvnim gasovima.
No politika popustljivosti prema gigantima automobilske industrije sada sustiže kancelarku na domaćem terenu. Zbog prekomernog zagađenja azotnim oksidima, posebno u 14 nemačkih gradova, vozačima dizelaša prete zabrane vožnje u gradskim jezgrima. Sud u Berlinu je juče obavezao vlasti ovog grada-pokrajine da od juna sledeće godine na najmanje jedanaest deonica u centru grada zabrane saobraćaj za dizel-vozila ispod standarda Euro 6.
Komentatora berlinskog lista Tagesšpigel to navodi na cinizam: „Kakvo uzbuđenje zbog par metara ulice. Zabrana vožnje! To zvuči dramatično, a u stvari se radi o par ulica. Svakako će vozaču čiji je auto etiketiran kao smrdljivko biti neprijatno da zaobiđe te zabranjene ulice. Ali šta će se desiti i ako se svi pridržavaju zabrane? Gotovo sa sigurnošću se može reći – ništa. 'Zabrana vožnje' na ovih nekoliko minijaturnih delova ulica teško se može i kontrolisati. A čak i da policija obezbedi ljudstvo, to bi bio enormno zahtevan poduhvat."
Sud je doduše naložio gradskim vlastima da provere da li treba zabraniti vozila na dizel na još 117 deonica. Početkom godine je samo u gradu bilo registrovano više od 200.000 dizelaša sa normom slabijom od Euro 6. „Zabrana vožnje na dizel ostavlja vozače i privrednike bez teksta. Zdravlje je vrhunsko dobro, ali je i sloboda vrhunsko dobro", komentariše Frankfurter algemajne cajtung.
A pošto vozače niko od nemačkih političara ne želi da iznervira, do sada su traženi drugi načini da se zagađenje azotnim oksidima spusti ispod propisanih 40 mikrograma po kubnom metru. Neki su gradovi naveliko kupili električne autobuse, neki su uveli takozvane park-and-ride ponude (parkiraš van centra pa nastaviš gradskim prevozom), ali to sve nije dovoljno.
Pa ipak, trenutna vladajuća koalicija nije se odvažila da obaveže proizvođače automobila da unaprede ili zamene stara vozila na dizel, čak ni ona kod kojih su Folksvagen i drugi manipulisali vrednostima izduvnih gasova. Dok zbog toga u Sjedinjenim Državama koncern iz Volfsburga plaća desetine milijardi dolara kazni, u Nemačkoj nikome ne fali dlaka sa glave.
Prošle sedmice je velika koalicija predložila da proizvođači automobila o svom trošku unaprede filtere na dizelašima (i to samo ako vozač živi ili radi u nekom od gradova sa previše zagađenim vazduhom) ili pak da daju znatne popuste ako vozač stari dizelaš želi da zameni za moderniji. Začkoljica je u tome što je sve na dobrovoljnoj bazi – a proizvođači automobila već su odreda saopštili da im ne pada na pamet da sami snose troškove.
„Unapređenje automobila nije zakonski propisano, premije za zamenu vozila su samo loš vic", piše o tome Landescajtung iz Lineburga. „Ipak, Upravni sud je zauzeo čvrst stav određivanjem zabrane za dizel-automobile na određenim deonicama u Berlinu. Privreda uvek insistira na što manje države i što više sopstvene odgovornosti. Baš ta privreda je kriva za dizel-krizu kada je obmanula milione vozača, ali tu kao da princip odgovornosti ne važi. Svakom menadžeru bi moralo biti jasno da su samo najčistija rešenja dovoljno dobra da se povrati poverenje mušterija i zadrži primat u međunarodnoj konkurenciji."
Komentator Flensburger tageblata misli da se zabranom samo dodatno kažnjavaju nedužni vozači i optužuje organizaciju Nemačka pomoć životnoj sredini da tužbama pred sudovima „goni dizel kao teškog kriminalca". „Ovakve zabrane vožnje donose više štete nego koristi. Saobraćaj u okolnim ulicama proizvodiće više izduvnih gasova, a na to dolaze zastoji na putu. Zatvaranje pojedinih ulica za dizel je alibi-presuda kako bi se umirili zaštitnici životne sredine. Svakog dana po jedan saobraćajni znak sa zabranom, to greje zelene duše sa jedne strane ulice, dok na drugoj strani izbija saobraćajni kolaps. Suludo."
No levičarski (i prilično zeleni) Tagescajtung to vidi drugačije: „Paradni proizvod nemačke industrije više ne sme da se koristi u centru sopstvene prestonice – kako to objasniti? Tako se pojačava pritisak na Vladu da umesto nedopečenih rešenja pronađe prava. Ta rešenja moraju podrazumevati obavezu proizvođača da o sopstvenom trošku unaprede vozila kojima preti zabrana vožnje."
priredio Nemanja Rujević