Mnogi ga znaju: ujak koji nervira, koji se pojavljuje na svim porodičnim okupljanjima i tamo po čitav dan govori stalno iste besmislice. Tamo mu je nekako i mesto, i niko ga više ne doživljava ozbiljno. Takvi ujaci, međutim, po pravilu nemaju komandu nad najvećim nuklearnim arsenalom i najmoćnijom vojskom na svetu. Zemljama NATO, dakle, nije nimalo lako.
Ipak, Donald Tramp je blizu da kod svojih NATO-partnera upadne u sličnu kategoriju dosadnog ujaka. Kako na primer Nemačka da ga shvati ozbiljno, kada se ujutru uzbudi zbog kupovine gasa u Rusiji, popodne tvrdi da dve zemlje imaju „veoma, veoma dobre odnose“, uveče onda u svet šalje zlobni tvit, da bi na završnoj konferenciji za novinare ponovo hvalio Nemačku. To su bič i šargarepa na spidu.
Uvek ista priča
Osim toga, predsednik SAD zaista skoro uvek ima istu priču. Otkriva doduše nove nijanse, ali kada je reč o NATO zapravo mu je isključivo stalo do novca. Ostali saveznici bi konačno trebalo da plate koliko treba, inače… Da, ima li još nešto? To ne želi tačno da kaže, ali rublja – izvinite, dolar – bi konačno trebalo da se okreće. Bez obzira na to što su svi još 2014. godine, dakle pre nego što je on postao predsednik, povećali izdvajanja za odbranu. Tramp, ljutito, uvek udara na isto mesto. Šefovima vlada, poput Angele Merkel, preostaje samo da pošalju signal: to smo odavno shvatili (i radimo na tome).
Da ne govorimo o neistinama koje govori o svojim junačkim delima ili o SAD: finansijski doprinos SAD za NATO iznosi 90 procenata. Od čega tačno 90 procenata? Od budžeta NATO? Udeo SAD je tu nešto preko 20 odsto. I uz najbolju volju, nemoguće je naći kategoriju u kojoj SAD same snose 90 odsto tereta. Imajući to u vidu, ko još tog Ujka Sema uopšte želi da sluša? Takoreći niko. I upravo to počinje da se dešava u NATO.
Istrošena Trampova ruka
Tramp se troši. Zbog svojih, uvek istih poruka, ostali NATO-partneri uskoro će početi samo da mu odmahuju. Po sistemu: mi radimo šta možemo, ali ako to nije dovoljno, onda nas pusti. To bi doduše bio kraj Alijanse, ali Kanada i Evropa neće dozvoliti da ih Tramp neprestano pritiska. Time bi predsednik SAD istrošio svoju ruku – njegovo najveće sredstvo pritiska više ne bi bilo efikasno.
Ni kod kuće Donald Tramp verovatno nema koristi od pretnji da SAD mogu da rade samo po svome. Jer čak i među njegovim biračima, zemlje poput Nemačke i Velike Britanije važe za bliske saveznike. Tek tako dovoditi u pitanje NATO, moglo bi mnogima da zasmeta. Zato Tramp nikada i ne govori o smislu vojne alijanse – njemu je stalo samo to tog poslovnog dela. On misli da se u to razume. I zato povici o tretmanu koji „nije fer“, kod mnogih njegovih birača nailaze na podršku.
Račun će platiti SAD
Američki predsednik na raspolaganju ima samo jedno oružje: veliki buzdovan. On je možda pomogao da se NATO-partneri pokrenu i da se stvori osećaj da je hitno neophodno povećati izdvajanja za odbranu. Ali za budućnost, to oružje uopšte nije odgovarajuće. Ono će samo razbiti to što je on (možda) započeo. A partneri iz Alijanse to neće zaboraviti. Setiće se toga, ako za nekoliko godina vojno možda zaista budu stajali na sopstvenim nogama. Onda će SAD (možda opet bez ovog predsednika), dobiti račun zbog toga što je Tramp prokockao ugled.
Čak i ako pojedini Amerikanci slave predsednika i njegovu rušilačku turneju, u interesu njihove zemlje ne može biti to što je Tramp učinio na samitu NATO u Briselu. Ostaje nada da će većina građana SAD verovatno primetiti da najkasnije sada niko više ne veruje i nema poverenja u njihovog predsednika. Nekad, u bliskoj budućnosti, niko ga više neće ni slušati. Poput dosadnog ujaka koji sve nervira na porodičnom okupljanju.