Cilj upada nasilnika u makedonski parlament je samo jedan: bivši premijer Nikola Gruevski i njegova klika iz nacionalističke VMRO po svaku cenu hoće da zadrže vast. Otkako je izgubio parlamentarnu većinu, Gruevski i njegova partija idu na blokadu Sobranja kako bi sprečili izbor njegovog predsednika, a zatim i nove vlade. U tome svesrdno pomaže predsednik države Đorđe Ivanov, verni sledbenik Gruevskog. Kada su poslanici nove skupštinske većine odlučili da probiju tu barikadu i izaberu novog predsednika parlamenta, dat je signal da nasilje može da počne.
Stotinu ljudi pod direktnom komandom VMRO je upalo u Sobranje. Neki od njih sa vatrenim oružjem, noževima i palicama, sa fantomkama na glavama. Policija – koju Gruevski potpuno kontroliše – ne da nije sprečila nasilnički upad već se i pozdravila sa naručenim vandalima. Specijalne jedinice policije su doduše došle u skupštinu – dva sata nakon početka napada.
Glavna meta bili su poslanici nove skupštinske većine, ali stradao je i veliki broj novinara. Krajnji bilans prevazilazi stotinu povređenih. Trojica narodnih poslanika su sa težim povredama prebačeni na urgentni centar.
Zločin su isplanirali i organizovali VMRO i Gruevski. Ništa nije ni spontano ni slučajno. Za Gruevskog i kriminalnu kliku oko njega pad sa vlasti verovatno znači odlazak na dugogodišnju robiju. Kako je prethodnih godina otkrivano, politička vrhuška je preko tajnih službi masovno prisluškivala desetine hiljada građana, prekrajala izborne rezultate i duboko zagazila u koruptivnu močvaru. Specijalno tužilaštvo – formirano tek na insistiranje EU i SAD – tereti bivšeg premijera za više slučajeva zloupotrebe moći.
Gruevski i njegova partija već mesecima pokušavaju da isprovociraju međuetnički sukob u zemlji. Ciljano se sprovodi kampanja mržnje protiv Albanaca i „izdajnika“. Kakva je računica te klike? Oni veruju da kontrolisana nestabilnost bivšem premijeru daje adut u eventualnim pregovorima sa međunarodnom zajednicom od koje će Gruevski tražiti amnestiju za deceniju kriminalne vladavine. Ako to ne uspe, postoji i rezervni scenario koji se već otvoreno pominje – predsednik Ivanov proglasiće vanredno stanje i tako ukinuti ionako krhku demokratiju.
Na koji god scenario da igraju, krvavi 27. april im se sasvim dobro uklopio. Nijedno oružje iz bogatog arsenala Gruevskog i Iavnova više nije iznenađenje. Iznenađenje bi recimo bilo da Evropska unija i njene vodeće države poput Nemačke konačno oštro reaguju i stanu na stranu demokratije u Makedoniji.
Gruevski je najbolji primer za pogubnu briselsku politiku na Balkanu gde, umesto liberalnih i demokratskih političara, EU godinama podržava autoritarne lidere uz geslo stabilnost pa demokratija. To se vraća kao bumerang, a cena je gubitak i demokratije i stabilnosti. Može biti da je za Makedoniju prekasno. Ako jeste, deo krivice snosi i neodlučna Evropska unija.