Krvave glave, podeljena zemlja

Oko ponoći se Skoplje smirilo, nakon intervencije žandarmerije koja je rasterala demonstrante. Centrom grada su odjekivale detonacije takozvanih šok-bombi, a nezadovoljnici su se skupljali u ulicama nedaleko od parlamenta. Policija je privela deo onih koji su nasilno ušli u Sobranje kroz sporedni ulaz. Veliki broj pristalica bivšeg premijera Nikole Gruevskog okupljen pod parolom „Za zajedničku Makedoniju“ najavio je da će se protesti nastaviti. U petak prepodne je ispred Sobranja nekoliko šatora sa najupornijim pristalicama Gruevskog.

Prema saopštenu Ministarstva unutrašnjih poslova, u 22:35 je policija data naredba da još jednom obavi sigurnosnu proveru svih prostorija u Sobranju, nakon što su odatle rasterani demonstranti i evakuisani poslanici, službenici i novinari. Do ponoći je u tri gradske bolnice pomoć zatražilo 70 građana, 22 policajca i troje poslanika..

Među povređenima su lider socijaldemokrata Zoran Zaev, koji se na nekoliko fotografija može videti okrvavljene glave, a najgore je prošao Zijadin Sela, koji, prema poslednjim informacijama, ipak nije životno ugrožen. „Usijanje u Makedoniji“, „Haos: šok-bombe i krvave poslaničke glave“, „Krv i razbijena stakla“ – to su samo neki od naslova lokalnih medija o nasilju u parlamentu.

Osude napada

Sve je počelo u četvrtak oko 19 sati kada je nova parlamentarna većina socijaldemokrata i predstavnika albanskih partija izabrala poslanika DUI Talata Džaferija za novog predsednika Sobranja. Njegov izbor najpre nije bio na dnevnom redu, ali je nova većina prema poslovniku odredila da sednicu vodi najstariji poslanik i izglasala Džaferija. Haos je izbio pola sata kasnije, kada je on položio zakletvu i potpisao svečanu izjavu. Stotinak demonstranata je prodrlo u skupštinsku dvoranu, demoliralo i bacalo stolice i fizički nasrnulo na poslanike.

Đorđe Spasov, bivši diplomata i profesor Evropskog univerziteta u Skoplju, kaže da smo sinoć gledali „paravojsne i parapolicijske horde“ koje su Gruevski i Ivanov poslali da „glume narodni gnev“. „Ovim novim crnim ponedeljkom je Makedonija ušla u fazu u kojoj će nestati kao država ukoliko ne budu identifikovani, uhapšeni i osuđeni nasilnici“, kaže Spasov za DW.

Politički analitičar Petar Arsovski kaže da je u oko upalo „eklatantno odsustvo policije“ kada je nasilje izbilo. „Pa ipak, u ova doba se sve dokumentuje na internetu. Ovo nasilje će ubrzati političku izolaciju VMRO-DPMNE nakon koje će oni ostati teroristi i vandali koji će teško naći patnere i među domaćim i među stranim igračima. Ovakvim insceniranim incidentima se ne može promeniti generalni pravac koji nije povoljan za VMRO.“

Usledile su oštre međunarodne reakcije iz SAD, EU i NATO, koji su signalizirali da smatraju Džaferija novim predsednikom parlamenta. „Akti nasilja u parlamentu potpuno su neprihvatljivi i pozivamo na mir i uzdržanost“, naveli su visoka predstavnica EU Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han u zajedničkom saopštenju. Oni su poručili da demokratija mora ići svojim tokom i da su pozitivno primili k znanju izbor Talata Džaferija za predsedavajućeg parlamenta.

Ivanov: Poslanici su odgovorni

Oglasio se i predsednik države Đorđe Ivanov koji nedeljama odbija da dodeli mandat za sastav vlade Zoranu Zaevu. Osim nekoliko pomirujućih reči, Ivanov je optužio skupštinsku većinu da je odgovorna za eskalaciju: „Poslanici su najodgovorniji za povratak u okvire Ustava, zakona i poslovnika Saobranja Republike Makedonije koji je danas bio prekršen“, rekao je Ivanov, odbijajući da odgovori na pitanja novinara. On je pozvao lidere poslaničkih klubova da u petak dođu u njegov kabinet kako bi razmotrili kako da se nastala situacija smiri.

SDSM je sa druge strane optužio Ivanova da je zajedno sa Nikolom Gruevskim i dosadašnjim predsednikom parlamenta Trajkom Veljanovskim „odgovoran za krvavi scenario u parlamentu“ i da će za to „snositi ozbiljnu zakonsku odgovornost“. „Đorđe Ivanov je izvršilac volje Nikole Gruevskog. Ivanov je radio suprotno Ustavu i svojoj obavezi prema građanima tako što podržava nasilje Gruevskog i zajedno sa Gruevskim i Veljanovskim svesno je radio na stvaranju mržnje i podela u državi.“

Predsednik Ivanov odbija da dodeli mandat Zaevu tvrdeći da koalicioni sporazum koji ovaj ima sa strankama makedonskih Albanaca ruši ustavni poredak države. Taj sporazum predviđa da albanski postane drugi zvanični jezik. Mediji pod kontrolom zvanično bivšeg, ali zapravo i aktuelnog režima neprestano izveštavaju da bi to bio državni udar na zemlju. Pod tom parolom je Gruevski pozvao svoje pristalice na demonstracije i pohvalio to što je narod „spreman da ide do kraja“.