DUH bi da zabrani dizel-motore
16. avgust 2017.Jirgen Reš je u borbenom raspoloženju. Retko kada je na konferenciji za štampu „Nemačke ekološke pomoći“ DUH bilo ovoliko ljudi. Nije ni čudo: Reš sa svojom organizacijom upravo zadaje velike glavobolje automobilskoj industriji i nemačkoj vladi. I odlučan je u nameri da tako i nastavi. Krajem jula, DUH je pred sudom u Štutgartu uspeo da se izbori da gradske vlasti moraju da izreknu zabrane za vozila sa dizel-motorom ako se ispostavi da ona krše stroge granične vrednosti EU za količinu azotnih oksida i fine prašine. A većina vozila ne zadovoljava te norme. Naprotiv: automobilski koncerni su softverskim trikovima godinama varali na merenju tih vrednosti.
„Potrebna nam je zabrana dizel-motora“
U 16 nemačkih gradova, Reš je podneo tužbe slične onoj koja je imala uspeha u Štutgartu. Sada kaže: „Hoćemo mogućnost da dišemo punim plućima – zato nam je potrebna zabrana dizel-motora, ili tehnička intervencija na postojećim vozilima tako da postanu čisti.“ A onda je naveo stravične brojke. Više od 10.000 ljudi u Nemačkoj svake godine umre zbog štetnog dejstva zagađenog vazduha – to je tri puta više nego u saobraćajnim nesrećama. A stotine hiljada ljudi oboljevaju.
„Politika Mikija Mausa“
Reš o političarima ne misli dobro. Pre dve nedelje, na takozvanom „dizelaškom samitu“ se vlada sa automobilskim koncernima dogovorila da tehnički intervenišu na pet miliona vozila – jedna aktualizacija softvera bi trebalo da doprinese smanjenu štetnih gasova. Posebnim popustima, auto-koncerni žele da privuku kupce da sa starijih pređu na nove, ekološki čiste automobile. Reš to zove „politikom Mikija Mausa“ koja može da u najboljem slučaju dovede samo do smanjenja količine štetnih gasova za pet procenata.
„Na samitu nikome nije bilo važno zdravlje“
O samitu koji su sazvali ministarka za životnu sredinu Barbara Hendriks (SPD) i ministar saobraćaja Aleksander Dobrint (CDU) Reš kaže samo: „Nikome nije bilo važno zdravlje građana, niti životna sredina, pa ni zaštita klime. Važno je bilo samo da se štite leđa automobilskih koncerna“. Tako je na samitu odlučeno da se formira fond od 500 miliona evra u koji će novac uplaćivati i vlada i privrednici, a taj novac bi trebalo da pomogle gradovima da što pre omasove korišćenje ekološkog transporta, pre svega u prigradskom saobraćaju. Reš: „To je neka vrsta porodičnog fonda koji paritetno finansiraju bračni partneri: nemačka vlada i automobilska privreda. Smatram da je to vrlo loše, da se vlada ravnopravno uključuje u stvaranje tog fonda a i da pušta da joj se za to diktiraju uslovi“.
„Sve je to samo šuć-muć pa prospi“
Jedino što bi moglo da pomogne jeste kompleksan remont na vozilima koji košta oko 1.500 do 2.000 evra po automobilu. Stručnjaci procenjuju da bi to moglo da košta automobilske koncerne nekoliko milijardi evra. Reš je skeptičan i kada je reč o najavi kancelarke Angele Merkel (CDU) da će uskoro sazvati još jedan sličan samit: „To je samo šuć-muć pa prospi“. On smatra da bi na kraju bilo dobro samo da se ustanovi fiksna kvota za električne automobile. O takvoj kvoti političari trenutno žestoko diskutuju. No, ni ta kvota ne bi odmah pomogla. „Uvek se ukazuje samo na budućnost – a za vazduh kakav imamo danas to nema nikakvog značaja“. Zato je Reš odlučan sa zahtevom da se automobili sa dizel-motorom potpuno zabrane. On i njegova DUH će svakako zadavati još dosta glavobolje i vladi i menadžerima automobilskih koncerna.