Nikad izvini
3. avgust 2017.
Skandal oko dizel-motora „friziranih“ tako da pri merenju pokazuju lažne (ulepšane) vrednosti štetnih gasova ima teške posledice. Nemačka automobilska industrija – u ovom slučaju posebno Dajmler, Opel, BMW i Folksvagen (samim tim i Audi i Porše) – je veliki ugled koji ima u svetu zasnivala delom na teškoj prevari; vlasnici automobila sa dizel-motorima ne znaju šta ih čeka u neposrednoj budućnosti, da li će i u kojoj meri njihova vozila zadovoljavati evropske norme o izduvnim gasovima i hoće li svoje automobile jednog dana uopšte moći da prodaju.
Prva istraživanja pokazuju da potražnja za dizel-motorima drastično pada. O nekakvom vidu obeštećenja za prevarene vlasnike „dizelaša“ u Nemačkoj i Evropi se zasad ni ne govori. Još nema odgovora ni na pitanje: kako će u svetu automobila izgledati bliska budućnost i na kojoj vrsti tehnologije će se temeljiti automobilski prevoz.
U jeku ovog skandala čije se posledice još uvek ne mogu sagledati, političari su požurili da organizuju takozvani „samit o dizelašima“ koji je održan u sredu (2.8.) u Berlinu. Predizborna kampanja je u punom jeku – krajem septembra se održavaju izbori za Bundestag; vladajućoj garnituri je stalo da se ova priča što manje povezuje sa njenom odgovornošću za ovu očajnu situaciju.
Jer, nemački proizvođači automobila imaju najbolje veze sa vlašću i to na svim nivoima, od opštinskog, preko pokrajinskog, do federalnog. Prevara sa dizel-motorima je samo deo poslovanja firmi koje su, kako je nedavno otkriveno, još tokom devedesetih godina formirale kartel koji je vodio nedozvoljene dogovore o cenama, ali i ovakvoj vrsti manipulacija motora. Teško je zamisliti da je prevara tolikih razmera bila moguća – decenijama se prodaju milioni manipulisanih vozila – bez znanja vladajućih političkih struktura.
Tako je ovaj samit sazvan na brzinu sa ciljem da se pokaže kako su sada svi spremni da delaju kako bi se afera raščistila a kupci i vlasnici automobila donekle umirili. Rezultat samita je sledeći dogovor: u oko 5,3 miliona automobila sa dizel-motorom u Nemačkoj biće – o trošku proizvođača – ugrađen nov softver koji bi trebalo da smanji emisiju štetnog azotnog oksida za trećinu ili četvrtinu.
Štutgarter cajtung (Štutgart) o tome piše: „Kada se oko pet miliona dizel-motora nanovo programira, to će smanjiti emisiju štetnih gasova. To je obećanje koje automobilska industrija sada treba da ispuni. Nakon što je industrija uhvaćena u laži i prevari, vlada veliko nepoverenje, ali automobilski bosovi znaju da je na kocki kredibilitet branše. Softversko rešenje može da postigne više nego zabrane vožnje u pojedinim danima. Bar toliko važan je i zajednički signal političara i industrijalaca da su uspostavili kontrolu nad problemom.“
Proizvođači spornih automobila će vlasnicima čiji dizel-motori zadovoljavaju samo normu Euro 4 ili stariju ponuditi popust na kupovinu „ekološki čistijeg“ automobila istog koncerna. A to može biti automobil sa dizel-motorom Euro 6, ili sa hibridnim, ili sa električnim motorom. BMW je najavio da će davati popust od 2.000 evra. Rajn-cajtung (Koblenc) piše: „Rezultati ovog samita su slabi… Premije za kupce ekoloških automobila neće ni da se primete prilikom plaćanja cene novog vozila; kupci će na električne automobile preći tek kada se njihov domet bitno poveća, kada infrastruktura za punjenje akumulatora bude razvijena i kada cene tih automobila drastično padnu.“
Dogovoreno je i da se formira fond sa više od 500 miliona evra koji će služiti za razvoj budućih ekoloških koncepata prevoza u gradovima. Samit nije doneo konkretan odgovor na pitanje hoće li ubuduće biti zabranjenih zona za automobile sa dizel-motorima, posebno u velikim gradovima gde je veliko i zagađenje vazduha. „Savez proizvođača automobila još uvek širi utisak da je reč o primernoj branši koja se diči velikim postignućima. Kanda je već zaboravljeno to što su neki lagali i varali. Automobilska industrija bi trebalo da bude svesna svoje odgovornosti i da ponudi više od pukog minimuma – to je dužna svojim kupcima“, piše Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen).
Landescajtung (Lineburg) navodi: „Automobilski bosovi nisu izgovorili ni reč o tome da im je žao zbog toga što su varali kupce i naneli štetu Nemačkoj kao industrijskoj lokaciji te brendu Made in Germany. Na ovom samitu su koncerni propustili šansu da učine nešto kako bi popravili stvar. A političari – koga to čudi? – puštaju branšu da prođe mnogo jevtinije nego što bi prošla da mora da prerađuje hardver u svim automobilima.“ Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Pravo mesto za ovakav sastanak bi bio kancelarski ured, jer ovde se radi o smernicama politike koja treba da omogući preživljavanje u gradovima, da pomogne auto-industriji da se pripremi za budućnost, kao i da socijalno i ekonomski stabilizuje Nemačku kao privrednu lokaciju. Ako to nije vredno samita kod kancelarke, onda nešto nije u redu sa ovom zemljom.“
Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Kada su prvi rezultati samita procurili u javnost, još za vreme sastanka, kursevi BMW-a, Dajmlera i Folksvagena na berzi su prešli u plus. To znači: ulagači su bili zadovoljni. Nisu videli više nikakvu opasnost po koncerne. A da li su isto tako zadovoljni i vlasnici automobila sa dizel-motorom, sasvim je drugo pitanje.“
Frankfurter rundšau (Frankfurt, u prodaji širom Nemačke): „Nije nikakvo čudo što je rezultat samita insceniranog uz mnogo halabuke, uz učešće menadžera najboljih svetskih proizvođača automobila i čitavog fudbalskog tima visokih državnih funkcionera – jad i beda: obećano je da će softver u automobilima biti prerađen, a to obećanje je začinjeno mnogim dodacima koji nikog ni na šta ne obavezuju. Na ovom samitu postoje samo gubitnici. A najveći gubitnici su stanovnici gradskih centara, među kojima svake godine 10.000 njih umre pre vremena zbog previsoke koncentracije azotnog oksida u vazduhu.“
Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „I pored sveg zgražavanja zbog malignih mahinacija automobilskih menadžera zaljubljenih u dobit, kaznene ekspedicije protiv jedne od najvažnijih branši u Nemačkoj nisu najveća mudrost. Industrija automobila je ovde sistemski relevantna, i dovođenje Folksvagena, Dajmlera i kompanije u finansijske neprilike bi imalo na svetskom tržištu posledice koje je teško kontrolisati – koliko god oštre kazne izgledale moralno opravdano.“
priredio Saša Bojić