Dve godine od potopa: kako je u dolini Ara?

Bila je to jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji zemlje. U noći između 14. i 15. jula 2021. godine biblijske kiše stvorile su čudovište od reke Ar na zapadu zemlje.

Poplava je nosila ljude, kuće, mostove, pruge. Samo u pokrajini Porajnje-Palatinat stradalo je najmanje 135 ljudi.

Lukas Zerman, vinar iz tog regiona, te noći je izgubio prijatelje i komšije. „Ipak poplavu vidim kao šansu“, prkosno kaže Zerman.

Njegovo gazdinstvo u Altenaru – koje nije imao ni dve godine – tada nije bilo osigurano protiv poplava. Ipak je sve obnovio i opet radi. „Posle ove dve godine sam umoran, srećan i jedva čekam da vidim šta će biti dalje“, kaže Zerman.

Tom vinaru su dobrodošla sredstva iz fonda za obnovu koji je bio težak ukupno 30 milijardi evra. Zerman, koji je i zamenik predsednika udruženja Arvajn, od budžetskih para pokrio je 80 odsto štete.

Danas vodi gostionicu, vinoteku i vinariju s tipičnim crvenim, kasnim burgundijskim vinom. Ipak, jedan od jedanaest hektara opredelio je za rizling, jer su, kaže, „bela vina trenutno u trendu“.

Nema toliko turista

Uska dolina reke Ar ranije je bila siromašna paorska oblast. Ali, još su Rimljani otkrili da tu grožđe izuzetno uspeva.

Danas dolina sa oko 560 hektara vinograda spada u oaze crvenog vina u Nemačkoj. Okomite padine sa zasadima poslednjih decenija privlače ljubitelje vina i druge turiste.

Vino se opet odlično prodaje, ali turista nema toliko, kaže Zerman. Smatra da je to zato što mnogi drumovi nisu popravljeni, baš kao ni biciklističke staze i pruge. Još nisu obnovljena ni neka stajališta za autobuse i kamping-vozila.

Karolin Gros, referentkinja udruženja Arvajn, dodaje još jedan razlog: „Mnogi veliki hoteli i konferencijske dvorane nisu otvoreni.“

Ona veruje da su neki hoteli zauvek zaključali svoja vrata, te da je pitanje da li će ikada biti dostignut broj turista iz 2019. godine, pre pandemije i poplave. Tada je malena dolina izbrojala 1,3 miliona gostiju.

Do danas je ponovo uspostavljeno 60 odsto kreveta za turiste. Ali, kako kažu ovdašnji ljudi, turisti danas češće dolaze samo na vikend nego na par dana više.

Tomas Vinges bez okolišanja priznaje da dolina više nije tako atraktivna. „Nije to pravi odmor“, kaže on, misleći na neprestano brundanje mašina. Svuda se još rasklanja šut i nanovo gradi.

Ali, Vingesov poslovni model funkcioniše. Još pre poplava u Altenaru je kao vodič nudio planinarske šetnje. Danas ih je nazvao: pešačenje između svetova. Time misli na uništenu dolinu i idilu vinorodnih bregova do kojih voda nije došla.

Vinges pokazuje fotografije Altenara nakon poplave i skrhano govori o desetoro mrtvih samo u tom mestašcu. Vodostaj koji je danas oko pola metra onda je bio za čak deset metara viši.

Ali, ovaj čovek se seća i velike solidarnosti meštana, kao i dobrovoljnih pomagača koji su stigli iz svih krajeva Nemačke i latili se posla.

Solidarnost i spora obnova

Ipak, stvari su još daleko od normale, ukazuje Hubert Pauli, predsednik udruženja vinara tog regiona. Kaže, oko 130.000 stanovnika doline još se seća smrti i plaši vode. Neki imaju košmare. Svaka provala oblaka unosi nemir.

Pauli procenjuje da su samo vinari imali štetu od 200 miliona evra. Samo pet od 35 proizvođača nisu pretrpeli gubitke.

Ali, iz drugih vinskih regiona Nemačke došla je pomoć. Kolege su pomogle u proizvodnji i skladištenju vina iz doline Ara. Solidarne su bile i mušterije koje su kupovale „poplavno vino“ iz doline – u blatnjavim bocama.

S druge strane, još nema svuda telefona, mobilna mreža je loša. Pauli priča da nema dovoljno koordinacije u obnovi, kao i da se ne preduzima previše da se zaštiti od iduće poplave.

Ljudi pak hoće da se nadaju boljoj budućnosti. Iako ne ide sve po planu, dolina Ara, kaže Pauli, i dalje zavređuje ljubav i da se u njoj živi.

*Ovo novinarsko istraživanje podržao je Nemački institut za vino

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.