Mnogo pre nego što su u zapadnim i moderno orijentisanim društvenim slojevima u Tuskoj odbrojane poslednje sekunde stare godine, teroristički napad u noćnom klubu „Reina“ je već bio nagovešten. Prošle nedelje je na društvenim mrežama mnogo šarlatana sa imenima kao što su „Imam“ ili „Hodža“ sipalo drvlje i kamenje na proslavu Nove godine. Pri tome su nazivali pristalice zapadnog načina života „nevernicima“ i tako ih proglasili za mete nasilja. Čak je i Ured za veru, najviše versko telo sekularne republike, u svojoj propovedi (kakve petkom deli džamijama) utvrdio da novogodišnje slavlje nije spojivo sa islamskom kulturom.
Teror će se nastaviti
Tako pitanje nije glasilo da li će, već kada će, naoružani islamistički teroristi izvesti napad u novogodišnjoj noći. Zato je u Istanbulu i angažovano 17.500 policajaca – da bi bilo sprečeno krvoproliće. Ali, baš ispred kluba „Reina“ je stajao smo jedan policajac, kojeg je počinilac ubio pre nego što je počeo da nasumično ubija i ranjava ljude. Teorija zavere ima dovoljno, ali je činjenica da se Turska nalazi pred najtežom unutrašnjepolitičkom krizom, pa i pred najvećim haosom otkako je osnovana 1923. godine.
Zaslepljen svojim ciljem da pretvori Tursku u prezidijalnu republiku i da napravi od sebe samodršca nad zemljom i narodom, Erdogan je svojim pogrešnim kalkulacijama bezmalo prouzrokovao samouništenje. Vremena u kojima je Erdogan kao reformista oduševljavao EU i time i Nemačku, davno su izbledela. Umesto da vodi u Evropsku uniju jednu tursku koja je politički i ekonomski neokrnjena a kulturno orijentisana prema zapadnim vrednostima, on je nepovratno prokockao poverenje u svoju ličnost. Umesto da učvrsti kurs pomirenja sa Kurdima, odlučio se za direktnu konfrontaciju. Otkako je faktički anulirao parlamentarne izbore od 7. juna 2015, u terorističkim napadima u Turskoj je ubijeno gotovo 1.500 ljudi a stotine osoba su ranjene. Najnoviji akt nasilja na Bosforu pokazuje da kraj ubijanja još ni izdaleka nije na pomolu. A posledice po privredu, po nacionalnu valutu liru, pa i po turizam, već sada se bolno osećaju.
Izazov Sirije
Erdogan više ne može da napravi politički zaokret. On sada u Siriji mora da na strani Rusije vodi borbu protiv terorističke organizacije IS do istrebljenja. Protiv organizacije protiv koje se u početku borio u plišanim rukavicama kojih sada više ne može da se otarasi. Turska armija se istovremeno bori i protiv sirijskih Kurda da bi ih sprečila da da stovre povezanu teritoriju duž turske granice. U unutrašnjosti je u toku borba protiv pokreta Fetulaha Gulena (FETO) koji je proglašen terorističkom organizacijom. Više od 100.000 državnih službenika je otpušteno ili suspendovano, više od 40.000 ljudi je uhapšeno pod optužbom da su – ili da su bili – članovi FETO. Za to dosad nije bilo ubedljivih dokaza.
Ako Erdogan želi da ba delimično povrati poverenje u zemlji i inostranstvu, morao bi da se opameti. Na primer, da se posle terorističkog napada kao što je bio ovaj u novogodišnjoj noći, ne zadovolji samo izdavanjem pisane izjave, već i da se lično angažuje u istrazi. Ili da se distancira od pretnji onima koji se orijentišu prema evropskim vrednostima, da pokrene pravosuđe i policiju da se delotvorno spreči opasnost po ljude i institucije. A i da prestane da u svakoj prilici javno optužuje EU i pre svega Nemačku da podržavaju teroriste i njihove organizacije.
Vladavina samovolje
U Nemačkoj prava država znači da pravosuđe i organi bezbednosti moraju da dokažu krivicu optuženih osoba pre izricanja presude. Ali, u Turskoj se i dalje mišljenje koje je u suprotnosti sa mišljenjem vlasti smatra krivičnim delom i povlači za sobom pritvor. Da bi bila oslobođena, individua treba da sama dokaže svoju nevinost. Zato je više od 170 novinara, pisaca i naučnika iza rešetaka, moravši pre toga da istrpi saslušanja koja su trajala i po pet dana pre nego što im je bilo dozvoljeno da stupe u kontakt za advokatom. Na taj način, Turska neće moći da se suprotstavi izazovima 21. veka.