EU „isprobava“ kineske reforme

Reč je odnosu vrednom 500 milijardi evra. Toliko je u 2012. razmenjeno robe između Evropske unije i Kine. Evropska unija je trenutno najvažniji trgovinski partner Kine. Gledano s druge strane, Kina je, posle SAD, drugi najvažniji trgovinski partner EU. Uprkos tome, zbog niza sporova, odnosi nisu baš najbolji: kaznene carine na čelične cevi, vina i solarne ćelije za malo da su izazvale trgovinski rat. Potom je tokom posete Briselu, potpredsednik vlade Ma Kai u oktobru govorio pomirljivim tonom i tada je dogovoreno da se na samitu u Pekingu počne sa pregovorima o olakšicama za investicije EU u Kini.

Strateški partneri

Evropska unija i Kina nisu samo ekonomski partneri: već deset godina postoji „strateško partnerstvo“, međunarodni instrument koji je popularan na obe strane. EU ima ukupno deset strateških partnerstava, a Kina ni manje ni više nego 38! U slučaju EU i Kine strateško partnerstvo je ispunjeno sa više od 50 dijaloga, raznih susreta na visokom nivou i godišnjim samitima.

Često su samiti samo pažljivo inscenirani rituali čija je priprema obimna, a rezultati oskudni. Danas (21.11.) počinje 16. samit EU-Kina i on bi mogao da bude izuzetak, ne samo zbog toga što obe strane bilateralnim odnosima pridaju zaista veliki značaj, već i zato što je Centralni komitet Komunističke partije Kine pre samo nedelju dana doneo veliki paket reformi, sa ukupno 60 tačaka. „Evropljani su prvi u Pekingu posle ovog plenuma“, ukazuje za Dojče vele politikolog Fransoa Godeman, direktor programa za Kinu u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Liu Likun, profesor na Katedri za nemački na Pekinškom univerzitetu, veruje da će rezultati plenuma Centralnog komiteta igrati važnu ulogu na samitu EU-Kina: „Zato što će se politika otvaranja i reforme dalje razvijati i zato što će tržište imati odlučujuću ulogu u raspodeli resursa i kapitala.“

Zatvaranje logora za prevaspitavanje

Među 60 odluka Centralnog komiteta ima mnogo toga zanimljivog za delegaciju Evropske unije, kao na primer ublažavanje „politike jednog deteta“, koja se često sprovodila nehumanim sredstvima. Takođe, planirano je i ukidanje logora za „prevaspitavanje“ u koje su ljudi odvođeni bez ikakvog procesa. To ohrabruje aktiviste za ljudska prava.

Ekonomske reforme

Delegaciju Evropske unije sa Hermanom Van Rompejom i Žozeom Manuelom Barozom na čelu, pre svega će zanimati planirane reforme u ekonomskom i finansijskom sektoru. Sama najava reformi izazvala je početkom nedelje pravi vatromet na berzi. Ključne tačke reformi: socijalna osiguranja biće ojačana dividendama od državnih preduzeća i biće dozvoljeno osnivanje malih i srednjih privatnih banaka.

Kineska valuta renminbi trebalo bi brže da se nađe na slobodnom tržištu, a takođe bi trebalo brže da se puštaju devizni kursevi i kamatne stope. Mnoge branše trebalo bi da se otvore za privatni i strani kapital. Cene transporta, telekomunikacija, vode i struje bi u većoj meri trebalo da budu određene tržištem. Nakon što je u septembru u Šangaju otvorena prva zona slobodne trgovine u Kini, sada se govori o uspostavljanju još više takvih zona. Čak i ako je za sprovođenje reformskih planova vremenski okvir do 2020. - mnoge evropske firme vide nove mogućnosti u kineskom tržištu.

Mogućnosti se mogu stvoriti i tokom dalje urbanizacije Kine. U narednih nekoliko decenija stotine miliona ljudi će se preseliti iz sela u gradove koje tek treba izgraditi. U razvojnoj saradnji EU i Kine, urbano planiranje je na prvom mestu. Uoči početka samita, otvorena je izložba „EU-Kina – izložba za urbani razvoj“. Evropljani tu imaju mnogo šta da ponude, kao što su energetski efikasna izgradnja, saobraćaj, snabdevanje energijom i rešavanje pitanja gradskog smeća.

Autori: Matijas fon Hajn / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković