Evropska unija povećava pritisak na Lukašenka
18. avgust 2020.
Vanredni susret na vrhu zbog spoljnopolitičkih pitanja retko se događa u Evropskoj uniji. S obzirom na državno nasilje protiv demonstranata u Belorusiji, dogovoren je sastanak na vrhu preko video-veze, izjavio je predsednik Saveta EU Šarl Mišel. On je pozvao predsednike država i vlada EU da naprave veći pritisak na beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. „Ljudi u Belorusiji imaju pravo da odluče o svojoj budućnosti i da slobodno biraju svoje rukovodstvo“, napisao je Mišel na Tviteru. „Nasilje protiv ljudi koji protestuju nije prihvatljivo i ne sme biti dozvoljeno.“
-pročitajte još: „Svi se nadaju revoluciji“
Održavanje vanrednog susreta na vrhu zatražile su Poljska i Češka. Te dve zemlje su još prošle nedelje zahtevale održavanje vanrednog samita kako bi se snažnije podržalo stajalište Evropske unije. U ponedeljak su i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer i francuski predsednik Emanuel Makron oštro kritikovali belorusko rukovodstvo. Štajnmajer je u Berlinu izjavio da se divi hrabrosti ljudi koji su izašli na ulice kako bi mirno protestovali. „Apelujem na predsednika Lukašenka da se okrene razgovorima, da se ne uzda u nasilje, već u dijalog. Apelujem na belorusku vojsku da ne pravi grešku upotrebe sile protiv sopstvenog naroda.“
Provera izbornih rezultata preko OEBS-a?
Evropska unija ne priznaje rezultat predsedničkih izbora od 9. avgusta. Aleksandar Lukašenko je navodno osvojio 80 odsto glasova. Opozicija ga optužuje da je falsifikovao izborne rezultate. Opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja morala je da pobegne u Litvaniju i objavila je da ona vodi Belorusiju.
Neke članice EU zahtevaju ponavljanje predsedničkih izbora pod slobodnim i fer uslovima. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert izjavio je da bi, prilikom provere rezultata, određenu ulogu trebalo da igra i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U toj organizaciji su članice i Belorusija i sve države EU, kao i Rusija i SAD.
-pročitajte još: Belorusija: ekonomska strana krize
Za razliku od ranijih izbora, na ove predsedničke izbore EU nije mogao da pošalje promatrače. Nemačka trenutno predsedava EU i nastoji da posreduje. Savezna kancelarka Angela Merkel je tokom vikenda kontaktirala s brojnim partnerima i razgovarala o stanju u Belorusiji, izjavio je Zajbert.
EU bi mogla da razgovara o oštrijim sankcijama
Evropska unija nije do sada jasno zatražila ostavku beloruskog predsednika koji autokratski vlada već 26 godina. To bi moglo da se dogodi ove srede. Ali, odluke se donose jednoglasno, a mađarska vlada ima dobre odnose s Aleksandrom Lukašenkom i mogla bi tome da se usprotivi. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto još prošle nedelje je zahtevao bolji dijalog s Minskom. Francuski predsednik Emanuel Makron je na francuskoj sredozemnoj obali, gde provodi odmor, izjavio da EU mora da se zauzme za stotine hiljada Belorusa koji mirno demonstriraju za svoju slobodu i suverenost. Evropske diplomate su u Briselu izjavile da bi s vanrednog samita predsednika država i vlada EU trebalo da bude poslat snažan signal prema opoziciji u Belorusiji. „Situacija se brzo razvija zato je bio neophodan vanredni samit“, izjavio je jedan evropski diplomata.
Služba za spoljne poslove EU, shodno odluci ministara spoljnih poslova, od petka (14.8.) radi na spisku mogućih zabrana putovanja i ekonomskih sankcija protiv odgovornih ljudi u Belorusiji. Taj spisak bi trebalo da bude gotov do kraja iduće nedelje. Evropska unija bi najpre trebalo da utvrdi ko je odgovoran za moguće falsifikovanje izbornih rezultata, nasilje prema demonstrantima i proizvoljna hapšenja. Nejasno je da li će na tom spisku biti i predsednik Lukašenko. Nemačka kancelarka „može da zamisli da će biti proširen krug osoba pod sankcijama“, izjavio je vladin portparol Zajbert u Berlinu.
EU ne želi da Rusiji dâ povod
Do 2016. su na snazi bile sankcije EU protiv 173 osobe. Ukinute su nakon tadašnjih predsedničkih izbora, jer je EU uočila blago približavanje Belorusije Evropskoj uniji. Istovremeno se sticao utisak pogoršanja odnosa s prisnim saveznikom Rusijom. Belorusija je poslednjih godina učestvovala u nizu programa EU za susedne zemlje, između ostalog u razmeni studenata preko programa Erasmus i dijalogu o pravnoj državi. Postoji određena vojna saradnja i sa NATO, iako je Belorusija po tom pitanju usko povezana s Rusijom.
Sada međutim beloruski predsednik Lukašenko optužuje Holandiju, Poljsku i Ukrajinu da spolja upravljaju demonstracijama u njegovoj zemlji. Liderka opozicije deluje iz Litvanije, koja je članica EU. „Moramo da izbegnemo sve što bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu moglo da posluži kao izgovor za bilo kakvo vojno mešanje. Nije nam potrebna druga Ukrajina“, izjavio je jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
U ponedeljak je Belorusija već počela s vojnim vežbama na svojoj zapadnoj granici. Predsednik Lukašenko, kojeg je američki predsednik Džordž V. Buš svojevremeno nazvao „poslednjim diktatorom u Evropi“, tvrdio je da NATO okuplja vojsku u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji kako bi pretio Belorusiji. Jedna portparolka NATO odmah je to odbacila. „Multinacionalno prisustvo NATO u istočnim zemljama-članicama nikome nije pretnja“, rekla je Oana Lungesku. „Ona je izričito defenzivna, prikladna i usmerena na sprečavanje konflikata i očuvanje mira“, rekla je portparolka NATO.